Prva stranica

Fotografije

Mapa

Forum

E - mail

Galerija slika

BNS novosti

 

NAŠA
UČITELJICA
Dojna Živan - Andić
Siniša Kojić
Stevan Đakonović

                                                        Umesto predgovora

     Nastavljajući sa idejom da našim Prilozima za istoriju Banatskog Novog Sela upotpunimo sliku o mestu u kome živimo, u ovoj knjižici se osvrćemo na relativno blisku prošlost, ali i na zanimanje koje vuče korene još od nastanka sela. Radi se o učiteljskom pozivu i radu u školi. Valja podsetiti da je još 1764. godine u vreme osnivanja Vojne Granice carica Marija Terezija jednom svojom Rezolucijom naložila da u svakom Graničarskom mestu, a obavezno u sedištima graničarskih četa, bude postavljen po jedan učitelj za podučavanje podoficirskog graničarskog kadra, njihove dece, te i dece samih graničara.    Tako je bilo i u Novom Selu.

      Po nepotpunim podacima u periodu od 1765-1944. godine u selu je učiteljovalo oko stotinu učitelja. Ovaj poziv je od tog   vremena pa do danas odigrao ogromnu ulogu u opismenjavanju i uopšte civilizovanju stanovnika Novog Sela. Spomenućemo samo neke kojih se još i stariji meštani sećaju: Persida Vemić, Paulina Parezanović, Franciska Franja Novakova, Drsgutin Milenković, Srboljub Parezanović, Marija Ženar Ardelja, Julijana Ciku, Jelena Drenča, Trajan Živan, Trifu Šokarda, Mara Popović i dr.

      Ova knjiga posvećena je jednoj takvoj osobi koja je zadužila mnoge generacije, i čijeg imena se svi rado sećaju i sa zahvalnošću izgovaraju. Radi se o učiteljici Dojni Živan-Andić, čiji ćemo životni put pokušati da dočaramo u slici i reči.

                                                                                                                                                SinišaKojić

 

                                                            Reč više...

       Evo još jedne publikacije „Banatsko Novo Selo i vremena prošla", a u okviru edicije „Nova osećajnost" koja priprema i objavljuje materijale iz moje, odnosno seoske „Zavičajne zbirke". U publikacijama koje su dosad štampane opisano je kako su žitelji živeli u protekla skoro dva veka, i to uglavnom kroz fotografije i nešto reči.

     Do sada su bili obuhvaćeni događaji i mnoga zanimanja, a ove iznosimo dosta podataka i fotografija koji su se događali u učiteljskom radu, učiteljice Dojne Živan koja je u školi u ovom mestu radila ceo svoj radni vek. Sakupila je toliko materijala da se mogla štampati i ova knjiga. Dojna je posle završene škole postala učiteljica i zaposlila se u ovoj školi a tu je i penzionisana.

     Iz tog materijala mogu se videti mnoge generacije koje je ona učila, mnogi đaci koji su u međuvremenu odrasli. Postali su uspešni učitelji, inženjeri, lekari, poljoprivredni proizvođači..., kako u selu, tako i širom zemlje i inostranstva.

    Ona je bila svestrana u svom radu i bila je veliki pedagog. Učila je mnoge generacije na polju folklora, muzike, gimnastike, pesništva, i niz drugih zanimanja i njena deca iznikla su u svestrane radnice, dobre domaćine i uzore svojih porodica.

   Decu je vodila na razne izlete i putovanja i trudila se da se uključi u sve akcije koje je izvodila naša škola kao i one koje su sprovodile druge organizacije.

Danas u ovoj školi ima dosta novih učitelja koji će dopuniti ovu publikaciju i pokazati da je ova škola ispunila svoj zadatak na polju vaspitanja i obrazovanja naše dece. Dokazaće da je naša škola jedna od najboljih u okolini.

                                                                                                                              Stevan Đakonović

 

    U malom banatskom mestu Seleušu, u opštini Alibunar, od oca Jona J. Brošteana i majke Elene T. Živan 12. jula 1939. godine rodila se Dojna Živan. Otac joj je rođen 21. novembra 1921. godine u Seleušu i potiče iz veoma imućne zemljoradničke porodice, dok je majka rođena 1. marta 1923. u Vladimirovcu u skromnoj, ali uglednoj porodici. Dojna je plod mladalačke ljubavi jer su joj se majka i otac uzeli veoma mladi. Majka je imala 15, a otac 17 godina, a što je za one prilike bilo sasvim normalno. Međutim, kao što je slučaj i danas, roditi muško dete bila je stvar izuzetnog ponosa, pa se rođenjem Dojne očevi roditelji nisu previše obradovali.

Iz tog razloga, a po punoletstvu roditelja, deda po majci je insistirao da dete nosi njegovo prezime. I otuda, se Dojna sve do skoro prezivala Živan.

    Sa roditeljima živi u Seleušu do 1943. godine, da bi nakon razvoda roditelja prešla sa majkom da živi u Vladimirovac, kod babe i dede. Nakon toga majka joj se 1953. godine preudaje za Paju Modošana, rođenog 1928. u Banatskom Novom Selu sa kojim zajedno živi u Vladimirovcu. U tom braku Dojna dobija sestru Mariju koja je rođena 1953. U periodu od 1965. pa do 1986. godine majka joj je sa očuhom i sestrom živela u Americi, u Njujorku. Po penzionisanju oni se vraćaj u otadžbinu, ali sestra ostaje i iz braka sa Caprđa Jonelom rađa troje dece: Magdalenu, Klaudiju i Đanija. Magdalena je završila fakultet i radi kao profesor u jednoj školi u Njujorku, dok ostalo dvoje dece njene sestre su studenti takođe u Njujorku.

 

Na fotografiji iz 1912. godine (s leva na desno) su: deda Trifu Živan, pradeda Đoka Živan, prababa Julijana Živan i baka Marija Živan (rođena Živku)

 

Sedmogodišnja Dojna Živan sa ocem Jonom Brogišeanom i majkom Elenom Živan u Vladimirovcu 1946. godine, na dan seoske slave „Duhova"

                                              

                                                            Školovanje

    Prve dodire sa školom Dojna ima u Vladimirovcu. Najpre u vrtiću da bi 1946/47. godine bila upisana u prvi razred osnovne škole. Učila je kod učiteljice Marije (Doj-ne) Živan, njene rođake, a u to vreme direktor škole bio je Nikolaj Vrzok. Osnovnu školu od četiri razreda završava 1949/50 sa odličnim uspehom. Kao đak bavila se folklorom i glumom i učestvuje na mnogobrojnim školskim priredbama i proslavama.

    Kako u Vladimirovcu u to vreme nije bilo osmogodišnje škole 1950/51 u Alibunaru upisuje peti razred. Za vreme škole stanovala je u internatu gde joj je vaspitačica bila Emilija Žerevljav, a direktor Đorđe Bosiok. U internatu gde je bilo smešteno oko 50 dece iz: Vladimirovca, Lokava, Seleuša, Ilandže, Samoša i dr., spoznala je šta znači rad i disciplina, a što se veoma pozitivno odrazilo na njenu budućnost, posebno profesiju koju je kasnije odabrala. Osmi razred završila je 1953/54. godine sa odličnim uspehom kod razrednog starešine Perside Lacku.

    Nakon toga polaže iste godine tečajni ispit i to opet sa odličnim uspehom. To je bila prekretnica u njenom životu koja se završila tako da je izabrala nastavak školovanja. Te 1954/55 upisuje mešovitu učiteljsku školu „Živa Jovanović" u Vršcu. U prvom i drugom razredu razredni starešina bila joj je profesorka Lukrecija Rakić, a u trećem i četvrtom profesorka Paraskeva Doban. U petom razredu učiteljske škole razredni starešina bio joj je profesor Jon Buza, a direktor škole profesor Miroslav Đorđević.

    Diplomirala je 1959. godine i sve vreme školovanja bila je u internatu. Ova promena sredine nije uopšte uticala na njenu sklonost prema društvenom životu. Šta više Dojna je bila veoma aktivna u kulturno-zabavnom životu škole i internata, pa i samog grada. Zbog izuzetnog glasa i lepog pevanja za vreme đačkog velikog odmora, kao i na mnogobrojnim priredbama interpretirala je mnoge popularne melodije. Dojna je zapažena i na radnim akcijama; skoro na svim akcijama berbe grožđa u Vršcu, kao i na radnoj akciji u Sloveniji negde 56/57. godine.

    Međutim, njeno školovanje opterećivala je oskudica jer Dojnin deda kao stub kuće i doma bio je bolešljiv. I pored toga uspešno je završila školu i mnogo puta bila nagrađivana. Sa posebnom setom, kako sama priznaje, seća se jedne od nagrada i dobijene knjige „Daleko je sunce" Dobrice Ćosića.

    Nakon završetka učiteljske škole u Vršcu i sticanja znanja učitelja, konkurisala je 1959. godine u osnovnim školama u Ovči i u Banatskom Novom Selu. Sreća joj se osmehnula i 1. septembra 1959. godine dobija posao u Novom Selu. Te godine direktor škole bio je profesor Dragi Stejić. Kao mlada učiteljica dobila je učenike drugog razreda. To su bila deca rođena 1951. godine. Nastava se odvijala u Gornjoj i Donjoj školi u početku na rumunskom nastavnom jeziku, da bi kasnije zbog malog broja dece u rumunskim odeljenjima, Dojna prešla da radi na srpskom jeziku, odnosno u srpskim odeljenjima.

   Pored rada u školi, Dojna je i u ovoj sredini bila aktivan učesnik prosvetno-kulturnog i zabavnog života. Učestvuje na priredbama, sletovima, aktivna je i u folklornoj sekciji.

    Godine 1961/62. Pedagoški zavod iz Pančeva poslao ju je u Novi Sad. Tamo je bila nekoliko meseci u jednoj oglednoj školi koja se zvala „Đorđe Natošević". Za vreme boravka u toj školi upoznala je mnoge  savremene metode i oblike rada. Vratila se sa bogatim iskustvom i nastavila svoj rad. 

    Želja za znanjem i usavršavanjem tera je da 1960/61. upiše fakultet u Beogradu, odsek Pedagogija. Studirala je dve godine da bi prekinula studije i svu energiju usmerila u učiteljski poziv. Međutim, duh joj ne miruje i 1972/73. godine upisuje se kao vanredni student na Pedagošku akademiju za obrazovanje nastavnika razredne nastave u Beogradu. Diplomirala je 1974. godine sa ocenom deset i stiče zvanje nastavnika razredne nastave.

 

Odeljenje vrtića školske 1945/46. u Vladimirovcu

 

Dojna Živan kao član folklorne sekcije u Vladimirovcu

 

Internat z Alibunaru

 

Dojna sa članovima svoje ritmičke sekcije, učenicama II razreda školske 1976/77.godine BNS

                                               

                                                              NAGRADE UČENIKA

    Sve ono što je u školi, kroz život naučila trudila se da prenese na svoje đake; da budu marljivi, vredni, disciplinovani, kako bi kasnije u svom životu takvi bili i kao ljudi. Njena deca osvajači su mnogih nagrada na brojnim takmičenjima: Vazduhoplovni savez Vojvodine nagradio je rad učenika Vladimira Đuricu „Lete,    lete avioni mira", kao i Dojnu prvom nagradom nazvanom „Ikarovo Pero", zatim 1991/92. godine na opštinskom takmičenju u Pančevu učenici Aleksandri Topić, Borivoj Kopanja i Nebojša Šarac osvojili su prvu nagradu u takmičenju za najbolji dijalog.

   Te iste godine Milan Rajin osvojio je treću nagradu iz saobraćaja u Pančevu.

    Na opštinskom i međuopštinskom takmičenju iz matematike  1991/92. učenici Marko Jovišić i Željko Stanković osvojili su prvo i drugo mesto.

     Za najbolji likovni rad 1991/92. nagrađena je učenica Marjana Babić.

     Godine 1992. Savez za sport, rekreaciju i fizičko vaspitanje „Partizan" Vojvodine dodelilo je ritmičkoj grupi priznanje za učešće na smotri u sastavima i aerobnoj gimnastici u Pančevu. Uz izvođenje pokreta korišćena je odgovarajuća muzika kao što je „Nek živi ljubav", „Dilajda", „Jesenja šuma",„Mornari", „Biljana platno beleše", „Mani mani", „Kazačok"... 1996. godine u osnovnoj školi održana je promocija dečjeg romana ,,Hrastova šuma,, a koju je napisao njen učenik Bojan Vasić.

     Na sledećem opštinskom takmičenju u recitovanju Jelena Novaković osvojila je prvo mesto 1998. god. Za najbolji rad iz likovnog vaspitanja nagrađena je 1998. Jovana Savić.

    U okviru slobodnih aktivnosti pojedini učenici su bili uključeni u ritmičku sekciju. Za ovih 40 godina koliko je radila kao učiteljica, pripremila je oko 80 ritmičkih tačaka, za školske priredbe i takmičenja.

    Pored ovih aktivnosti učenike je uključivala u sve akcije na nivou škole i šire društvene sredine. Učenici su bili u okviru „škole u prirodi" na Divčibarama, Čardaku, Letenki, Goču, Aranđelovcu.

    Njeni učenici su sada vredni radnici i dobri i primerni inženjera, ekonomista, vrednih majstora, dobrih domaćina. Mnogi đaci zovu je na proslave kad idu u armiju, kada se žene i udaju ili slave rođendane i diplomiraju.

 

Ritmička sekcija 1992/93.godina

 

Ritmička sekcija 1998/99.godina

 

                                                               RAD U ORGANIMA ŠKOLE

     Za sve vreme koliko je radila u prosveti aktivno je učestvovala u radu nastavničkog veća, u raznim komisijama. Bila je član školskog odbora u dva mandata. Prvi mandat 1992-1996. i od 1996-2000. U cilju unapređenja vaspitno obrazovnog rada održala je nekoliko stručnih predavanja na nastavničkom veću.    Posebno ju je zanimala problemska nastava koju je često primenjivala te je

1995. godine bila je na 12. saboru učitelja Srbije na Zlatiboru gde je održala predavanje na temu „Primena problemskog učenja u razrednoj nastavi".       Predavanje je štampano u časopisu „Učitelj" - Beograd 1995. godine. S tim predavanjem upoznala je i članove nastavničkog veća kako bi mlađima prenela svoje iskustvo i znanje iz svog dugogodišnjeg rada.

Svojim zalaganjem doprinela je primeni inovacija i usavršavanju obrazovno-vaspitnog rada. 1996.godine dobila je zahvalnicu za saradnju i postignute rezultate u radu sa učenicima. Najvredniju nagradu dodelila joj je SO Pančevo 1995. godine za izuzetne rezultate u vaspitno obrazovnom radu.

                                                       SARADNJA SA RODITELJIMA

     Saradnja sa roditeljima bila je izuzetna. Imala je prisan odnos sa njima i tako bila u prilici da upozna prilike i uslove rada svojih učenika. Obilazila je njihove domove i sa svakim roditeljem posebno razgovarala. Svaki put, na kraju četvrtog razreda obratila bi se roditeljima i učenicima biranim rečima. Radi autentičnosti prenećemo doslovce jedan Dojnin govor: „Dragi moj iroditelji, draga moja deco, stari ljudi kažu: „ Sve što je lepo i dobro, kratko traje", pa tako i moj rad sa vama ,,drugari,,

moji, saradnja sa  sa vama roditeljima uspešno je stigla do kraja. Mnogo smo radili, naučili, ljutili se možda jedni na druge, ali budite sigurni da sam uvek pokušavala da budem nesebična u pružanju znanja i pomoći, vama draga moja deco! Izrasli ste u odlične, iskrene, poštene i radne učenike. Dragi moji roditelji, budite srećni što ih imate, mnogo obećavaju i sigurno nas neće izneveriti! Vama roditeljima, zahvaljujem se na pomoći, na razumevanju, na pažnji koju ste mi pružili. Hvala vam na cveću, na bombonama, na kafi koju ste mi poslali za rođendan vašeg deteta, a ja sam sa svoje strane u tom trenutku molila Boga, da ih sačuva, da im podari zdravlje, sreću i dug život".

   Ove reči značile su mnogo, kako deci tako i njihovim roditeljima. D je to tačno govori podatak  da je učiteljica Dojna omiljena, odnosno da joj danas na svakom koraku bivši učenici i njihovi roditelji ukazuju poštovanje.

                                                                     PUTOVANJA

   Dojna Andić o svojim putovanjima, a njih je bilo puno, veoma rado priča i tih trenutaka se rado seća. O svemu tome kaže: „ Osim toga što sam volela svoj posao, mnogo sam volela da putujem, da upoznam svoju zemlju ali i zemlje Evrope a posebno Ameriku. Kroz paket aranžmana raznih agencija obišla sam '60-tih i 70-tih godina XX veka Solun, Atinu, Veneciju, Rim, Vatikan, Pariz, Bukurešt, Budimpeštu, Njujuork, Vašington, Hamilton, Nijagarine vodopade. O svojim putovanjima mogla bih mnogo      da pričam, ali ću ipak istaći ono što je na mene ostavplo najsnažniji utisak. Oduševio me jedan od večnih gradova u Evropi Pariz, sa bogatom kulturom i brojnim znamenitostima. Bila sam u Versaju, na Jelisejskim poljima, obišla Luvr, Notr-Dam, Mon-Martr  i vozila se brodom po Seni. Bilo je divno, božanstveno. I Atina je divan grad. Iako sam bila u Grčkoj u novembru 1976. vreme je bilo divno a na drveću visile pomorandže kao kod nas jabuke. U jednom baru uživala sam u igri sirtaki i posmatrala kako Grci lome tanjire. Bila je to jedna nezaboravna noć, noć za pamćenje, ne samo zbog prijatelja i muzike.

    Zahvaljujući svojoj majci koja je živela i radila u Americi više puta sam avionom preletela Atlantski okean do Njujorka. To je ogroman grad sa mnogo svetlećih reklama, grad u kome žive milijarderi i siromasi. Mnogo raskoši i bogatstva ima u Njujorku. Nedaleko od pomenutog grada prostire se Atlantik Siti grad na obali okeana sa mnogo kockarnica, puno ljudi koji u njima provode dane i noći.

  Nijagarini vodopadi su nešto što čovek ne može da opiše. To treba videti i doživeti. Gledajući ih, u sebi sam pomislila da li je to što vidim san ili java.

     Kada se prisećam svojih putovalja, osećam radost i zadovoljstvo što sam imala priliku da vidim divne gradove i značajne objekte. Bilo mi je lepo kad god sam putovala, ali ništa od toga nije u meni probudilo želju da tamo ostanem da žieim. Ljubav prema mojoj zemlji i mojim đacima bila je jača od svega ".

    Danas Dojna živi sa svojim suprugom Savom Andićem u porodičnoj kući u Banatskom Novom Selu. Suprug joj je rođen 1945. god. u Polači (opština Knin), od oca Ilije Andića, rođenog 1908. u Polači i majke Marte rođene 1911, takođe u Polači.   

 

Dojna Andić sa suprugom Savom Andićem neposredno nakon venčanja

 

DOJNA AKTIVNI UČESNIK KULTURNIH DEŠAVANJA
 

Nastup na jednoj od priredbi u Domu kulture 1961.godine

 

Dojna Živan kao član folklorne sekcije Doma kulture

 

Sa susreta Novog sela i Glogonja 1962.godine

                                

GENERACIJE UČENIKA

I GENERACIJA ŠKOLSKE 59/60. - ROĐENI 1951.

 

1. Ardeljan Viorel

2. Ardeljan Jovan

3. Bošku Angelina

4. Balnožan Domnika

5. Beka Kosta

6. Blaž Stevan

7. Bojer Trajan

8. Gašpar Jonel

9. Dojčanin Viorika

10. Đakonov Vioara

11. Krajnjan Domnica

12. Krišan Paulina

13. Kirka Jonel

14. Mik Paulina

15. Malajmare Aurika

16. Mandreu Ljubica

17. Malajmare Jovan

18. Ostoja Steva

19. Rusovan Dorina

10. Tođeraš Jonike

11. Flora Aorika

12Flora Viorel

13. Caprđa Jonel

14Šublja Livija

 

 

II GENERACIJA ŠKOLSKE 64/65. - ROĐENI 1957.

 

1. Bogojević Milan

2.  Birđan Božidar

3.  Bodrožić Milka

4.  Bodrožić Slavica

5. Belđa Viorika

6. Vučković Dušanka

7. Graovac Milena

8. Dakić Marica

9. Dačković Marinko

10. Đakonović Vera

11. Živković Olga

12.  Jovanović Milena

13. Jakšić Zoran

14. Jovanović Vojin

15. Jakovljević Zorica

16.  Kalkan Mirjana

17. Kotlajić Gordana

18. Kopanja Milan

19.  Kalaba Dušan

20. Kalkan Vlajko

21. Lukić Rajko

22. Lazičić Gavrilo

23. Ljigezan Ljiljana

24. Maglov Stevan

25. Novaković Rada

26. Pandurov Ljubica

27.  Prole Brankica

28. Pavlov Milan

29. Raduljević Miodrag

30. Savić Radmila

31.  Slepčević Mirjana

32.  Slepčević Uroš

33.  Cvetković Jovan

34. Šerer Marija

35. Šerer Jovica

36.  Štefan Romulus

37. Popović Krstan

38. Mesaroš Nikola

39. Komazec Rada

40. Škaljak Pera

41. Kalkan Mića

42. Kresić Olga

43. Knežević Dragan

 

III GENERACIJA ŠKOLSKE 68/69. - ROĐENI 1961.

 

1. Adžaip Stana

2. Andić Dragica

3. Azarić Aleksandar

4. Boljanac Sorin

5. Bogdan Tiberijus

6. Bogojević Ravijojla

7. Bokun Mira

8. Božinović Ljubica

9. Vranješ Branko

10. Graovac Radmila

11. Glamočak Ostoja

12. Divljak Dragutin

13. Jovanović Zoran

14. Jović Vesna

15. Knežević Jovanka

16. Ligezan Zoran

17. Marković Đorđe

18. Malinović Dušanka

19. Malinović Neđo

20. Popović Nenad

21. Protić Milovan

22. Pešti Nandor

23. Pećar Snežana

24.  Sladaković Nikola

25.  Simić Maksim

26.  Simeonov Mihajlo

27. Tarlać Slavica

28.  Trnić Tošo

29.  Oparnica Zorica

30.  Oparnica Rada

31.  Savković Jadranka

32. Vranić Vlada

33. Vranić Rada

34. Terzić Nenad

35.  Đaković Dragan

36.  Kresić Jasmina

 

 

IV GENERACIJA ŠKOLSKE 72/73. - ROĐENI 1965.

 

1. Andić Srećko

2.  Bukvić Rada

3.  Bosnić Stevan

4. Bukva Mirjana

5. Vranješ Branko

6. Vranjić Zoran

7. Graovac Vesna

8. Gvozdenac Marko

9. Gvozdenac Goran

10. Dačković Dragica

11. Dupor Radomir

12.  Jakšić Mirko

13. Jovanoski Boban

14. Kesić Dušanka

15.  Oparnica Ljilja

16.  Oparnica Rada

17. Prole Boja

18. Popov Zoran

19. Pećar Svetlana

20. Petrović Zoran

21. Rajin Višnja

22. Radanović Stanko

23. Rotar Dragan

24.  Savić Vesna

25.  Stejić Violeta

26.  Flora Aneta

27. Caran Dorina

28. Čigoja Ružica

29. Čavoški Ljiljana

30. Čavoški Slavica

31. Čavoški Miodrag

32. Pren Nue

 

 

V GENERACIJA ŠKOLSKE 76/77. - ROĐENI 1969.

 

1. Amović Dragana

2. Ardeljan Goran

3. Advigov Jasmina

4. Bukva Vesna

5. Bodrožić Željko

6. Vujanić Branko

7. Dubljević Nataša

8. Jakovljević Zorica

9. Jakšić Milka

10.  Konjokrad Bogdan

11. Kalaba Ljilja

12. Knežević Snežana

13. Mrđan Ljiljana

14. Malinović Veljko

15.  Novaković Ljiljana

16. Oparnica Cvijo

17.  Paunović Slavica

18.  Prole Zoran

19.  Savić Vesna

20. Stanić Zorica

21.  Savičić Stevan

22.  Tođeraš Oltija

23.  Trnić Nikola

24. Tutić Jasmina

25. Todorović Dragan

26.  Topić Brankica

27. Ušljebrka Stanko

28. Čulibrk Dragan

29.  Bogdanović Lidija

30. Topić Nedeljko

31. Jovanov Duško

 

 

VI GENERACIJA ŠKOLSKE 80/81. - ROĐENI 1973.

 

1. Ardeljan Violeta

2. Anđelković Dragan

3. Bodrožić Nedeljka

4. Bogojević Dragica

5. Bukva Nataša

6. Blešić Jugoslav

7. Gligor Dorel

8. Dimić Savo

9. Đaković Tanja

10. Đaković Slavica

11. Jakšić Tatjana

12. Jakšić Dragana

13. Jokić Boban

14. Jović Zoran

15. Jakovljević Nenad

16. Jović Dragan

17. Mrđan Biljana

18. Marinković Aleksandra

19. Mirković Dušan

20. Novaković Veljko

21. Novaković Vinko

22. Pojetar Biljana

23. Pandurov Nataša

24. Stojaković Ljubica

25. Sabov Slađana

26.  Savković Saša

27. Čavoški Snežana

28.  Šublja Žaklina

 

 

VII GENERACŠA ŠKOLSKE 84/85. - ROĐENI 1977.

 

1. Aleksić Aleksandar

2. Ankaican Danijela

3.  Bogojević Janja

4. Božinović Dragan

5. Golubović Maja

6. Derganc Dragana

7. Đurica Vladimir

8. Jović Zorica

9. Jakšić Bogdana

10. Jović Vlajko

11. Jakšić Dušan

12. Kvrgić Miloš

13. Lazar Lidija

14. Mrđan Željko

15. Marčetić Biljana

16.  Mohan Danijela

17. Majstorović Biljana

18. Novaković Dragana

19. Novaković Dragica

20. Novaković Ljupko

21.  Oparnica Slađa

22. Rajin Aleksandar

23. Rajin Vladimir

24.  Rađenović Aleksandra

25. Savičić Mirko

26. Tešić Mira

27. Trifunčić Zoran

28. Trifunčić Dragan

29. Ubiparip Steva

30.  Šarac Radomir

 

 

VIII GENERACIJA ŠKOLSKE 88/89. - ROĐENI 1981.

 

1. Ardeljan Milena

2.  Bosnić Duško

3. Bilandžija Vladimir

4. Birtaš Tamara

5. Vuković Marija

6. Veselinov Evgenija

7. Vučković Voja

8. Damjanović Milijana

9. Ivković Branislava

10. Jovišić Milena

11. Jakšić Ljiljana

12. Jakšić Zorica

13. Jakšić Vladimir

14. Kopanja Borivoj

15.  Knežević Dragan

16. Knežević Marina

17. Kljajić Vesna

18.  Oparnica Jovo

19.  Pećar Sava

20. Rajin Milan

21.  Rajin Bojan

22. Raduljević Marijana

23.  Stanišić Marina

24.  Stanojević Dalibor

25. Sakošan Kristijan

26.  Stojčić Čedomir

27. Topić Aleksandra

28.  Todorov Radomir

29.  Tarlać Nikola

30.  Tođeraš Stela

31. Ćulibrk Ivana

32. Ubiparip Dalibor

33. Cvijić Jelena

34. Šarac Jasna

35. Šarac Nebojša

 

 

IX GENERACIJA ŠKOLSKE 92/93. - ROĐENI 1985.

 

1. Andić Andrijana

2. Andić Valentina

3. Bogdanov Sebastijan

4. Bubanj Siniša

5. Bilbija Maja

6. Bilbija Đurica

7.  Vasić Bojan

8. Duduj Danijel

9.  Đinga Danijela

10. Zimaj Marijan

11. Jakšić Milijana

12.  Jovišić Marko

13. Kopanja Pero

14. Kojadinović Dragana

15. Lakić Dušica

16. Malinović Sanja

17. Malica Suzana

18. Maglov Bojana

19. Marčetić Dragana

20.  Malajmare Aleksandar

21. Novaković Dijana

22. Rusuloj Valentin

23. Roksa Višnja

24. Rusovan Aleksandar

25. Stanković Željko

26. Crnogorac Jovan

 

 

X GENERACIJA ŠKOLSKE 96/97. - ROĐENI 1989.

 

1. Andić Nemanja

2.  Beka Maja

3. Voda Anita

4.  Vuleta Goran     

5. Grahovac Željko

6. Dragičević Nikolina

7. Dačković Bojan

8. Dupor Žaklina

9. Jokić Strahinja

10. Jakšić Milan

11. Lazukić Nemanja

12.  Manojlović Nikola

13. Majstorović Dragan

14. Malinović Nebojša

15. Malajmare Marina

16. Maglov Anica

17.  Novaković Jelena

18.  Pandurov Milan

19.  Savić Jovana

20. Tintor Saša

21.  Tutuš Vesna

22. Čamdžić Nemanja

23. Šarac Dragana

24. Škundrić Goran

 

 

MEĐUGENERACIJA ŠKOLSKE 62/63. - ROĐENI 1955.

 

1. Ardeljan Viktorija

2. Lazar Steluca

3. Ardeljan Tiberiju

4. Nedeljkov Ruža

5.  Mladen Marija

6.  Mik Anuca

7. Krajnjan Ana

8.  Krajnjan Ana

9. Krajnjan Miru

10. Krajnjan Jonel-Pusta

11. Jon Viktorija

12.  Paunesku Silvija

13.  Govedar Viora

14.  Beka Viorel-Bata

15. Heđan Mariora

16.  Trifu Dorina

17.  Sudom Ana

18. Dogan Jovan

19.  Bogdan Paja

20. Žener Viktor

21. Guguljan Dorel

22.  Sabov Mirča

23.  Boljanac Mihalj

24.  Petrović Viktor

25.  Balnožan Paja

26.  Negru Trajan

27.  Turku Ilie

28. Marinov Jovan

 

Napomena: Imena ovih učenika dobijeni su po sećanju same učiteljice i nekoliko učenika, te se unapred izvinjavamo ako je došlo do nekih pogrešnih navoda. (autori)

 

ŠKOLA  U  PRIRODI
Omladinsko naselje ,,Čardak,, Deliblatski pesak 1990.godine

 

Divčibare 1996.godine

 

GENERACIJSKI  FOTO  ALBUM

 

I generacija školske 1958/59. - rođeni 1951.godine (učenici II razreda)

 

II generacija školske 1964/65. - rođeni 1957.godine

 

III generacija, školske 1968/69. - rođeni 1961.godine

 

IV generacija, školske 1972/73. - rođeni 1965.godine

 

V generacija, školske 1976/77. -rođeni 1969.godine

 

VI generacija, školske 1980/81. - rođeni 1973.godine

 

VII generacija, školske 1984/85. - rođeni 1977.godine

 

VIII generacija, školske 1988/89. - rođeni 1981.godine

 

IX generacija, školske 1992/93. - rođeni 1985.godine

 

X generacija, školske 1996/97. - rođeni 1989.godine

 

IZ  PORODIČNOG  ALBUMA

 

Dojna ispred doma u Vladimirovcu gde je provela detinjstvo

 

Dojna kao učenik IV razreda osnovne škole, sa drugaricom Štoker Eulalijom

 

Dojna Živan u Vršcu 1961/62. godine

 

Marija Caprđa, rođena Modošan (sestra)

 

Vatikan, Italija 1965.godine Dojna  zajedno sa očuhom, majkom i sestrom

 

Ispred zgrade Ujedinjenih nacija u Njujorku, 1975.godine

 

DRUGI  O  DOJNI  ŽIVAN - ANDIĆ

 

,, Start 013,,

                                                    

REČ KOLEGE

    Po dolasku učiteljice Dojne u osnovnu školu u selu, nastava se odvijala na srpskom i rumunskom jeziku. Ali kako je broj dece u rumunskim odeljenjima iz godine u godinu opadao, učiteljica Dojna počela je, nakon rumunskih odeljenja, da radi i sa decom na srpskom nastavnom jeziku. Ova promena nije uopšte uticala na angažovanje mlade učiteljice, odnosno ona je i u srpskim odeljenjima nastavila da sa istim žarom i entuzijazmom podučava svoju decu.

     Izvođenju nastave uvek je prilazila odgovorno, savesno, sa puno ljubavi, i rezultati nisu izostajali. Pored nastavnog programa deci je usađivala, razvijala ljubav prema svojoj otadžbini, svom zavičaju. Volela je svoje učenike, i ta ljubav redovno je bila uzvraćena.

     O njenoj želji da uvek bude u toku nastavnog sadržaja, novina, govori i činjenica da je bez razmišljanja upisala Pedagošku akademiju koju sa uspehom i završava. Ova dokvalifikacija omogućila je Dojni da deci pruži odgovarajući kvalitet u nastavi.

     Dojna Živan-Andić imala je izuzetnu energiju. Pored rada u školi, veoma je zapažena bila u vannastavnim aktivnostima. Pre svega u folklornoj sekciji Doma kulture, kao i u ritmičkim sekcijama svojih učenika. Ove igre njene dece, odnosno tačke koje su deca izvodila bile su veoma zapažene prilikom školskih priredbi i svečanosti.

    Što se tiče odnosa prema kolegama i školskoj upravi, i tu je Dojna ispoljavala veoma korektan kolegijalni odnos. I zato danas, a na osnovu svega ovoga, bilo mi je izuzetno prijatno zadovoljstvo da kažem par reči o bivšoj koleginici.

                                                                        Iva Modošanov, učitelj u penziji

 

 

Kolektiv Osnovne škole ,,Žarko Zrenjanin,, Banatsko Novo Selo