Prva stranica Fotografije Mapa Forum E - mail Galerija slika BNS novosti

 

AKTIVNOST DOMA KULTURE     

  Povratak na početnu stranicu Doma kulture

   Rešenjem NO opštine Banatsko Novo Selo, od 14. X 1958. godine, osnovan je Dom kulture, kao institucija koja će se profesionalno baviti organizovanjem kultumo-prosvetnog i zabavnog života u mestu.

  Za prvog direktora imenovan je od strane istog organa Pavel Blagoje, učitelj iz mesta, na koju dužnost dolazi sa funkcije direktora Osnovne škole. Biblioteka je jedna od prvih delatnosti Doma kulture. Formirana je od knjiga koje su poklonili pripadnici Jugoslovenske armije koji su došli u posetu Banatskom Novom Selu i tom prilikom poklonili orman pun knjiga koji se sada nalazi u biblioteci Doma kulture. Na ormanu i sada stoji metalna ploča na kojoj je napisana posveta. Knjige je biblioteci poklonio i Mesni komitet omladine, sindikalne organizacije i Mesni komitet SKJ. Jedino je pri školi ostala školska biblioteka.

   Do formiranja Doma kulture kao posebne institucije, kulturno-zabavni život u mestu odvija se u okviru kulturno-prosvetnih društava »Valeriju Dokna« i »Žarko Zrenjanin«. Ova su društva obuhvatala sledeće sekcije: dramsku, zajednički hor, zajednički orkestar, folklorne grupe i fanfaru, koja je pripadala»Valeriju Dokni«. Osnivanjem Doma kulture ova društva su dobila normalne uslove za rad. Tu se, pre svega, misli na prostorije, nameštaj, ogrev, svetlo i drugo.

   Ova su kulturno-umetnička društva 26. aprila 1953. godine omogućila organizovanje u Banatskom Novom Selu skupštine Kultumog saveza Rumuna Vojvodine. U okviru Skupštine održana je i kulturno-umetnička priredba, na kojoj su uzeli učešća i amateri iz Jankov Mosta, Vršca, Glogonja, Uzdina, fanfare iz Mesića i Novog Sela, a u programu je učestvovao i operski pevač Srbu.

   Odmah po osnivanju Doma kulture jedna od prvih delatnosti njegovih bila je omogućavanje bioskopskih predstava. U prvo vreme, filmske predstave davale su se četiri puta nedeljno (sredom, četvrtkom, subotom i nedeljom), a prikazivala su se po dva filma nedeljno. Savremeni kinoprojektor, tipa »Iskra«, kupljen je 1959. godine, koji se i danas koristi. Od 1959. godine naovamo aparaturom rukuje stručno lice (kvalifikovani kinooperater). Od 1970. godine filmske predstave se prikazuju svakog dana, sem ponedeljka.

  Treba istaći posebnu ulogu Zemljoradničke zadruge »Budućnost« u kultumoj afirmaciji sela. Naime, do osnivanja Doma kulture, o zgradi Zadružnog doma starala se zadruga, koja je nabavila i potreban inventar, stolice u velikoj sali, prvu kino-aparaturu, dovršila objekat i preuzela na sebe otplatu anuiteta. Osnivanjem Doma kulture kao posebne institucije, sav je inventar predat na korišćenje i upravljanje Domu. Pored bioskopa i biblioteke, Dom kulture je uvek imao i amaterske sekcije, kao što su: folklorna (srpskohrvatska i rumunska), orkestar (zabavni i narodni), pevači (solisti i grupe), dramske sekcije (srpsko-hrvatska i rumunska), zatim Narodni univerzitet, u okviru koga su se organizovala predavanja razne vrste, kursevi za vozače, kursevi šivenja i krojenja, radio stanicu (1970 god. prvu u ovom delu Banata). U prostorijama Doma kulture održavali su se i svi sastanci društveno-političkih organizacija, tako da je, njegovim osnivanjem, Dom postao stecište kulturno-prosvetnih, političkih i društvenih zbivanja u mestu. Dom kulture organizuje gostovanje poznatih estradnih umetnika, orkestara i solista radio Beograda, Novog Sada i drugih kulturnih manifestacija. U Domu kulture gostovali su i najeminentniji folklorni ansambli i solisti iz naše zemlje i iz SR Rumunije (pomenimo neka gostovanja iz susedne Rumunije: Centralni ansambl sindikata Rumunije iz Bukurešta, »Rapsodia Romana« iz Bukurešta, »Perinica« i dr.).

Dom kulture je organizovao i gostovanje profesionalnih pozorišta iz Zrenjanina, Vršca, Ateljea mladih iz Pančeva, kao i većeg broja pozorišnih grupa iz SR Rumunije (pozorište iz Rešice i dr.).

    Kulturno-prosvetna zajednica opštine Pančevo organizovala je 1961. godine kultumo-prosvetnu akciju pod naslovom »Tražimo najveselije selo«, u koju su bila uključena sva sela opštine. Ta je akcija nastavljena 1965. godine, pod imenom »Susreti sela«. Treba istaći da su Novoseljani igrali vidnu ulogu u dvema pomenutim akcijama. Celo selo bilo je zagrejano za te susrete, tako da su se, pored omladinaca i prosvetnih radnika, u amaterski život sela uključili i odrasli meštani. Akcija »Tražimo najveselije selo« pobudila je veliko interesovanje, tako da je pojedinim susretima prisustvovalo i po 700 posetilaca. Prema propozicijama, selo-domaćin moralo je da dovede kao gosta večeri neku poznatu ličnost. Tako su u Banatskom Novom Selu gosti večeri bili poznati reporter i radio-novinar Radivoje Marković, zatim naš zemljak Mihajlo Dimitrijević-Šampita, bivši jugoslovenski rekorder u skoku u vis, Dragoslav Šekularac, poznati fudbalski internacionalac i druge ličnosti, koje su se na novoseljanskoj pozornici susretali sa publikom sela.

  Dom kulture je 1974. godine bio i domaćin XIV Festivala muzike i folklora Rumuna Vojvodine, na kojoj su učestvovali skoro svi ansambli Rumuna iz Vojvodine. Treba napomenuti da je Dom kulture učestvovao i na ranijim i kasnijim festivalima sa svojim orkestrom, folklornom grupom i solistima, kao i sa fanfarom. Dom kulture je sa svojom dramskom sekcijom na rumunskom jeziku uzeo učešće skoro i na svim smotrama »Pozorišnih dana Rumuna Vojvodine«, u Alibunaru.

  Sa amaterskim sekcijama, Dom kulture učestvuje svake godine i na smotrama koje organizuje Kultumo-prosvetna zajednica opštine Pančevo. Tako su 1977. godine folklorna grupa i orkestar dospeli na zonsku smotru, a sa zonske i na pokrajinsku, u Rumi. Treba napomenuti da se folklorni ansambl time uvrstio među 15 najboljih folklomih grupa Vojvodine i sa istog festivala doneo bronzanu plaketu.

   U to vreme  Dom kulture ima sedam radnika u redovnom radnom odnosu, i to: upravnika, bibliotekara, knjigovođu, kinooperatera, muzičara, domara-blagajnika i cepača karata-redara.

  Vitrine i zidove Doma kulture krasi veliki broj prelaznih zastavica, diploma, pohvala, priznanja i plaketa, koje su amateri osvojili na raznim smotrama i festivalima.

   22. decembra 1976. godine iz Doma kulture iz Banatskog Novog Sela Radio Beograd je emitovao direktnu emisiju »Selo veselo«. Ako ovome dodamo i to, da se 5. februara 1978. godine direktno daje TV emisija uživo »Znanje-imanje«, onda možemo reći da je novoseljanska publika imala prilike da upozna najsarvemenije oblike kulturno-prosvetnog delovanja.

                   Književne manifestacije u biblioteci

      Biblioteka je ustrojena 1. juna 1964. godine, po svim pravilima o bibliotekarstvu. Prostorija biblioteke je velika, prostrana i svetla, a knjižni fond smešten je na policama. Ista prostorija služi i kao čitaonica, a ima na raspolaganju i odgovarajuću dnevnu i nedeljnu štampu i časopise. Danas biblioteka ima skladan nameštaj i dočarava posetiocima prijatan ambijent i miran kutak za svoje kulturne i zabavne potrebe.

Knjižni fond biblioteke broji 8.500 knjiga (u početku je taj fond iznosio svega 790 knjiga), te više naslova novina i časopisa.

    Sa otvaranjem biblioteke počeo je i književni život sela. Čitaoci — deca i omladinci — članovi biblioteke (godišnje ih ima oko 600—700) formirali su i Literarnu sekciju pri biblioteci. Literarna sekcija je i inicijator književnih večeri poznatih pisaca, kao i onih sa sopstvenim snagama, kako na srpsko-hrvatskom, tako i na rumunskom jeziku.

   Da navedemo najznačajnije književne manifestacije, hronološkim redom, sa imenima učesnika-pisaca:

oktobra 1964: Miroslav Antić, Kornel Balika, Mihaj Avramesku

5. XI 1965: Desanka Maksimović marta 1966: Mile Biskupljanin, Miloš Nikolić, Jelena Bosnić

oktobra 1968: Jon Balan, Kornel Balika, Mihaj Avramesku oktobra 1969:   Dragan Lukić januara 1970: Mira Alečković oktobra 1971: Momčilo Paraušić, Dušan Balan, Dušan Vukajlović

marta 1973: Kornel Balika, Mihaj Avramesku, Jon Balan (uz književno veče bila je priređena i izložba ručnih radova — ukupno 77 radova žena iz sela i posetilaca na izložbi bilo je oko 300)

oktobra 1973: Momčilo Paraušić

8. III 1974: književno veče mladih literata iz susednih mesta — Dolova, Banatskog Brestovca, Omoljice, Starčeva, Jabuke (bila je otvorena i izložba ručnih radova, kao i protekle godine — ovoga puta je bilo izloženo 110 radova; bilo je oko 400 posetilaca, a na književnoj večeri bilo je prisutno oko 70 ljubitelja knjige i lepe književnosti).

marta 1975: književno veče DušanaPavlovića

28. VI 1976: članovi Literarne sekcije uzeli su učešća sa svojim radovima na književnoj večeri, na kojoj je bio gost Dobrica Erić

15. X 1976: književno veče povodom akcije »Mesec knjige« (program je bio posvećen knjizi, sa recitalom »O knjizi sa ljubavlju«; učestvovalo je 6 recitatora iz redova Literarne sekcije;

na književnoj večeri bilo je i gostiju iz susednih mesta, a ljubitelja knjige bilo je oko 80)

21. XII 1976: književno veče Dobrice Erića

22. III 1977: književno veče istog pisca

   Članovi Literame sekcije čitaju svoje radove i u Omoljici (na »Žiselu«), u Pančevu (u Domu staraca), u Banatskom Brestovcu i drugde.

  U biblioteci su održana i predavanja: o Nikoli Tesli, o postanku knjige, o Ivanu Cankaru.

  Pored predavanja, recitala, književnih večeri, literarnih sastanaka i okupljanja ljubitelja knjige, u biblioteku dolaze i najmlađi učenici osnovne škole, zajedno sa učiteljicama, i tu provedu čas čitanja, analiza dela, učenja pesmice napamet.

  Inače, redovni literarni sastanci održavaju se dva puta mesečno, a sekcija broji 15 članova — omladinaca, srednjoškolaca, studenata i radnika. Iz redova Literarne sekcije formirala se i Recitatorska sekcija. Za svaki pogodan datum, sprema se recital na pogodnu temu, a probe se održavaju u biblioteci.

   Članovi sekcije održavaju književni život u selu. Iz njenih redova je i mlada studentkinja Mariora Lazar, koja je napisala i zbirku pesama Kapi (Pančevo, 1971).

  Povratak na početnu stranicu Doma kulture

 

Prva stranica Fotografije Mapa Forum E - mail Galerija slika BNS novosti