BANATSKO NOVO SELO U XVIII I S POČETKA IX VEKA

 

BANATSKO NOVO SELO

U XVIII

I S POČETKA

XIX VEKA

Banatsko Novo Selo i

vremena prošla (6)

 

- PRILOG ZA ISTORIJU BANATSKOG NOVOG SELA

-BANATSKO NOVO SELO

2008.

 

Uvodna reč

 

   Tragajući za novim materijalima koji bi se publikovali u vidu Priloga za istoriju Banatskog Novog Sela naišli smo na rad Srete Pecinjačkog „Banatsko Novo Selo u XVIII i s početka XIX veka“, a koji je objavljen u Zborniku Matice srpske 1965. godine. Radi se o prilogu i građi koji na svoj specifičan način govori o nastanku i počecima razvoja Banatskog Novog Sela. Naime, Sreta Pecinjački ne samo da se služio dotadašnjom dostupnom arhivskom građom o selu, nego je, u izradi ovog priloga koristio i „živi“ jezik,

odnosno kazivanje i sećanje starijih meštana. Zato ovo delo predstavlja nesumnjivo ogromnu bibliografsku vrednost koja prevazilazi okvire običnog rada. Da je tako govori i činjenica da  je izradi Monografije Banatskog Novog Sela sedamdesetih godina prošlog veka u njoj značajno korišćen materijal i Srete Pecinjačkog. Iz tog razloga a kao naš doprinos sabiranju i objedinjavanju istorijske građe o Banatskom Novom Selu priređujemo ovu knjigu kao šesti nastavak Edicije „Banatsko Novo Selo i vremena prošla“.

   Namera nam je da ovo delo pored naučne i stručne javnosti koristi i šira čitalačka publika. Pre svega potomci nekadašnjih hrabrih graničara koji su živeći, radeći i prolivajući krv za ovu oblast, zadužili pokoljenja. Zatim i svim Novoseljanima rasutim svuda po svetu kojima je Banatsko Novo Selo duboko u srcu. Jer, kakoreče neko „moramo da budemo časni potomci da bismo bili dostojni preci“.

   I zato nema boljeg belega od pisane reči. Ona se lakše čuva i lakše prenosi.„Banatsko Novo Selo u XVIII i s početka XIX veka“ je knjiga verna originalnom rukopisu bez ikakvih uredničkih ili lektorskih

intervencija. Novinu predstavlja samo tekst o samom autoru.Knjiga je samo dar vremena prošlih vremenima budućim...

                                                                                                               Siniša Kojić

Selo se pominje već 1364. godine, kad je zabeleženo kao novo, pa će biti da je nastalo na mestu nekog starijeg naselja. U to vreme je pripadalo Kovinskoj županiji. Za vreme Turaka je opustelo,te je na mapi iz 1723–25. označeno kao nenaseljeno. Današnje NovoSelo je nastalo sredinom XVIII veka, dok je banatsko postalo mnogo kasnije (1888. g.).2

 

I

 

Ne znamo kad je staro Novo Selo raseljeno, ali znamo da ga nije bilo kad su Austrijanci došli u Banat. Šta više, njega ne pominju ni pećki monasi u svom Katastigu, gde inače pominju sva okolna naselja, pa će biti da ga nije bilo ni u XVII veku, bar ne u njegovoj drugoj polovini. A kad su Turci proterani iz Banata, registrovano je kao pustara.3  Posle rata od 1716–1718. opusteli novoselski hatar je za dugo bio u rukama Zemaljske administracije u Temišvaru koja je u ime Beča upravljala Banatom sve dok Banat nije priključen Ugarskoj.To zemljište je u stvari bilo državno i Administracija ga je držala u svojim rukama sve do 1766, kada ga je ustupila Banatskoj vojnoj granici, pod čijom je ostalo, ovog puta kao carski leno, sve dok nije ukinuta Granica.4

   U prvim godinama druge polovine XVIII veka ova pustara je iznova naseljena, s tim što je novo selo podignuto u Paprenoj dolini.5 Kao i hatar, i naselje je s početka pripadalo temišvarskoj Administraciji, ali samo do 1765–67, kada je priključeno Granici. Na taj način je ovo mesto od običnog komorskog naselja postalo graničarsko, ali četno naselje i sedište kompanije br. 9, kojoj je početkom XIX veka kao štacija priključen i tek naseljeni Vladimirovac.6

     Kao i drugde po našim naseljima, i ovde je na čelu opštine stojao knez. Tako je bar bilo dok je selo pripadalo komori. Međutim, kad je uključeno u Granicu mesna vlast je preneta na komandu čete i njene

oficire. To utoliko pre što je Beč već 1754. ukinuo kneževsko zvanje u Granici i mesto njega uveo zvanje predsednika, a to je moglo da bude samo vojno lice.7 Nije nam dovoljno poznat odnos između četnih

vlasti i opštinske uprave, ali se u mestu i nadalje pominju predstavnici narodne vlasti, – mada je ova postojala više formalno nego stvarno, naročito posle 1772, kada je selo konačno uključeno u Granicu, – ali ne predsednici, već kneževi i eškuti. Prvi knez za koga znamo bio je Stoja Jovanović. Da li je Jovanović „vladao” samo u Paprenoj dolini odnosno do 1765. ili možda i kasnije, teško je reći, ali znamo da je već 1771. knez sela bio Jovan Pamuklić. Te godine su zabeleženi i neki seoski eškuti, i to Đ. Carin, A. Tirko

i T. Fišća. Nešto kasnije, 1781, knez je bio Todor Petković (koji je bio određen, zajedno sa pop Lazarom Kneževićem, da zastupa N. Selo na crkveno-narodnom saboru), dok je posle njega, kako izgleda, zadugo

„kneževao”, jedan od Stojinih sinova ili pak unuka.8

 

II

 

  Novoselski hatar je u osnovi ravan, ali je ispresecan nekolikim uvalama, od kojih su jednu nazivali Paprenom dolinom. Ni jedna od tih uvala nije bila ni plitka ni malena da ne bi mogla skriti

čoveka-zemljoradnika i njegovo naselje, sa čime se u ono vreme pri gradnji kuća itekako računalo. Što je najinteresantnije, to zemljište je presecao drum Pančevo–Vršac, te je na njemu zasnovana i poštanska stanica, i to upravo onde gde se danas nalazi novoselski zadružni dom, koji je na njenom mestu i podignut. Datum njenog osnivanja je nejasan, ali se zna da je stanica postojala 1741. Zahvaljujući tome, kasnije je ovde, podignuto čitavo naselje, koje i sada postoji, ali sa daleko više kuća i stanovnika.

     Pošto je ležala na samom drumu, novoselska pustara je bila vrlo pogodna za naseljavanje pre što u njenoj neposrednoj blizini nije bilo nijednog većeg naselja.  Prema jednom podatku, naseljavanje je

izvršeno 1754. godine, ali su doseljenici podigli svoje kuće u Paprenoj dolini, dva-tri kilometra dalje od poštanske stanice. Teško je tačno reći zbog čega su se prvi doseljenici odlučili za Paprenu dolinu odnosno za polje, a ne za samu stanicu i drum, ali se može pretpostaviti da ih je na to prisilila opšta nesigurnost i

nasrtaji raznoraznih putnika i vojnika i uopšte drumskih prolaznika, kojima se morao davati ne samo podvoz, nego i hrana i konak. Sem toga, za drumove i drumska naselja su i razbojnici predstavljali

problem za sebe koji nije skinut s dnevnog reda ni onda kada je ovaj kraj uključen u Vojnu granicu.

    Međutim, ni Paprena dolina nije bila bez mana. Ona je bila bez dobre, pitke vode; i nju i njeno naselje veoma često su plavile kiše. Iz tih razloga su Novoseljani počeli da razmišljaju kako da napuste

Paprenu dolinu i kako da se presele na suvlje, zdravlje mesto, što im je 11 godina kasnije i pošlo za rukom.  Preselili su se 1765. na drum uz koji su zasnovali svoje novo naselje. To je išlo u račun vojnim vlastima koje su ovo mesto već bile upisale u spisak graničarskih naselja.

    Nemamo tačnih podataka o veličini tog prvobitnog naselja, ali se već u pomenutom dokumentu iz 1865. god. (nap. br. 12) navodi da je u Paprenoj dolini bilo više desetina kuća. Ekonomski najjače bilo je domaćinstvo Stoje Jovanovića, seoskog kneza, iz čije kuće potiču svi docniji, pa i sadašnji Jovanovići, ne izuzimajući ni one koji su se kasnije porumunili. Šta više, izgleda da je njegov domaćin Stoja bio toliko uvažen i cenjen i kao kućni i kao seoski starešina, da su ga svi u selu ne samo poštovali slušali nego i sledili, što nije bez važnosti za lokaciju i razvitak njihovog naselja, a time i za njegovo preseljavanje na drum. Samo preseljavanje je vezano za poštansku stanicu i Stoju Jovanovića, koji je u međuvremenu postao prvi „k. k. Postmeister” iz mesta, verovatno kao arendator. A kada ju je zakupio odnosno preuzeo (poštu) i napustio Paprenu dolinu, što je inače u neposrednoj vezi sa planom po kome je Novo Selo imalo da se uključi u Granicu,

   Jovanović je odmah za sebe i svoju čeljad sagradio kuću pored druma, uz samu stanicu. Za njim su se pokrenuli i ostali žitelji ove doline, koji su sebi podigli kuće s obe strane puta i stanice, kako prema

Pančevu, tako i prema Alibunaru. Pored starosedelaca iz Paprene doline, ovde su se naselili i neki drugi kolonisti, pa je trasirana, paralelno sa drumom, još jedna ulica, sadašnji Široki sokak, koji je nastao kad i Glavna ulica, tj. ova na drumu, usled čega je ovde već te, 1765. godine zabeleženo 150 kuća, oko kojih će se docnije obrazovati čitavo naselje.

    Preseljavanje je izvršeno sa znanjem i dozvolom nadležnih vlasti, pa su žitelji novog sela morali podići svoje domove na dobijenim okućnicama (placevima) u skladu sa urbanizacionim zahtevima koji su se u tom mahu svodili uglavnom na ušoravanje, dok je sama gradnja zavisila od raznih činilaca, a pre svega od ekonomskih mogućnosti svakog pojedinog domaćinstva.

    Dve godine kasnije ovde su naseljeni novi kolonisti iz srednjih i krajnjih severoistočnih delova ravnoga Banata i planinskih krajeva današnje Rumunije, ali izgleda da nijedni od njih nisu mnogo znali za bolje zgrade i život u jednom mestu, naročito ne „planinci” koji su kao stočari u svojim starim krajevima većinom živeli polunomadskim životom. Seleći se sa svojim stadima od ispaše do ispaše, oni su obično stanovali u provizornim kolibama koje su u svakom staništu uvek iznova gradili, te ih je veoma teško bilo zadržati na jednom mestu, tim teže što za zemljoradnju nisu mnogo marili. Znajući za to, terezijanski kolonizatori su odlučili da ih za Novo Selo i privežu, a ne samo da ih nasele, te da tako budućoj Granici obezbede što više oružanih ljudi. To su postigli na taj način, što su ih odmah prisilili na izgradnju solidnijih kuća, u koje se morao uložiti ne samo trud, nego i novac. Tako se i dogodilo da su ovi doseljenici za sebe i svoje potrebe već 1767. sagradili 150 novih kuća pod stručnim nadzorom člana Kolonizacione komisije Najmana, nekadašnjeg službenika lipovske solane.  Vrlo je verovatno da su neke kuće sagrađene i u toku 1766, tako da je Novo Selo sad brojalo više od 300 kuća, što znači da je ono već od svog naseljavanja bilo jedno od većih naselja u okolini Pančeva.

    Tom prilikom su produžene stare i povučene nove ulice, koje su se oslanjale na već postojeći drum odnosno na Glavnu ulicu i Široki sokak. A pošto je doseljavanja bilo i posle 1767, kao što je bilo i deoba, Novo Selo se od svog centra postupno širilo u svim pravcima, a pre svega na istok, prema Peščari, i na severozapad, prema Padini, dok su sve ostale ulice i uličice nastale u XIX, a neke i u prvim decenijama XX veka, već prema tome kako se broj stanovnika i domaćinstava uvećavao. Međutim, pod kraj XVIII veka bilo je i raseljavanja, naročito između 1780. i 1800. godine, što se nužno moralo odraziti i na broj seoskih kuća, pogotovo onih lošijih, koje su prilično brzo i lako građene, a daleko lakše napuštane i rušene. Da

je tako, dokazuje i broj seoskih kuća kojih je 1773. g. bilo –392; 1777–409; 1785/86 –320; 1800 –321; 1804 –317; a 1809 –329.

   Ne znamo tačno kako su te kuće izgledale, ali je verovatno da se nisu mnogo razlikovale od onih u starom Opovu ili pak Uzdinu, koje su nam donekle poznate.24 Međutim, prema jednom opisu iz XIX veka u N. Selu do 1830. nije bilo nijedne kuće pod crepom. Zgrade su građene od naboja i pletera, sobe su bile niske i dosta ukopane u zemlji, a prozori veliki 3 do 4 šuha. Krovovi su bili uski i relativno visoki

(uvek od trske i rogoza, a tek pokatkad od šindre), a dimnjaci od opeke. Obično se svaka kuća sastojala od dve sobe, između kojih se nalazila kuhinja. Svi ukućani stanovali su ponajčešće u zadnjoj sobi, a leti i drugde, dok je soba sa ulice služila za smeštaj gostiju.

    Nasred kuhinje se nalazilo ognjište iznad kojeg su visile verige i gvozdenjak. Na 10 do 12 m iza kuće ređale su se staje za stoku i ostale domaće potrebe, dok su se prema njima na drugoj strani dvorišta

nalazili svinjci načinjeni od prošća i kolja, a postojali su i nasloni za kola.25 No sve je to postojalo u prvim decenijama XIX veka, dok je ranije svako pojedino domaćinstvo u tom pogledu izgledalo daleko siromašnije. Pa ipak su te građevine i staje bile znatno bolje i zdravije od onih u Paprenoj dolini.

 

*

* *

 

   Predanje veli da su odmah izgrađene i neke javne zgrade. Opština je podignuta pored same pošte, tj. na onom mestu gde se i danas nalazi. Ta zgrada je kasnije adaptirana za potrebe komande čete, ali je posle ukidanja Granice opet pretvorena u opštinu. Kad je selo uključeno u Granicu, izgrađene su i dve stambene državne zgrade, jedna za komandira a druga za četne oficire, dok su podoficiri stanovali u svojim sopstvenim kućama, kao i sami graničari.  Preko puta opštine, uz samu crkvu, podignuto je svratište sa gostionicom. Ne zna se tačno kada je podignuto, ali se može pretpostaviti da ga je podigla sama država odnosno Vojni erar, koji ga je besumnje odmah izdao u arendu. Taj „gostilnik” je izgoreo 1788.29 U stvari, on je u više mahova menjao vlasnika odnosno zakupca, te je početkom XIX veka sagrađen iznova, ali od boljeg materijala. Ispod šupe, koja i sada postoji, mogli su da se smeste ne samo ljudi i njihovi konji, nego

i čitave diližanse sa svojim arnjevima.

    Što se tiče poštanske stanice, o kojoj je već bilo reči, ona je zadugo bila u vlasništvu porodice Jovanović. Posle Stoje, nju je preuzeo, izgleda, Jovan Jovanović, koji se pominje kao „k. k. Postmeiter” i 1793 (u matrikulama rođenih) i 1805–1809. god. (kao prilagač fonda za izgradnju crkve). Štaviše, izgleda da je poštanska stanica bila u rukama te porodice i mnogo kasnije.

    Kada je reč o pošti i poštanskom prometu, treba naglasiti da je Nadel (koji se nalazi na putu između N. Sela i Pančeva) oduvek predstavljao ne malu prepreku, jer ga je retko kada bilo moguće pregaziti.

Pa ipak se saobraćaj preko njega obavljao u prvo vreme pomoću skele. Međutim, već 1769. zabeležen je, kako je već rečeno, ne samo most, nego i kafana, pa je vožnja morala biti utoliko brža i prijatnija.

 

III

 

     O prvim žiteljima iz predgraničarskog perioda (1754–1765) nemamo skoro nikakvih podataka, ali se sa dosta razloga može smatrati da je Novo Selo u to vreme bilo srpsko naselje, kakva behu i sva ostala naselja u ovom delu Banata, izuzev samoga Pančeva u kome se pominju i prvi stranci, ali isključivo Nemci.  

   Da su prvi doseljenici bili Srbi, proizilazi i otud što je njihovo naselje oduvek bilo skoro čisto pravoslavno, kakvo je i danas,  dok su prvi Rumuni, takođe pravoslavci, prema jednom podatku, došli 1765. godine. Da se radilo o domaćem življu, dokazuje i već pominjani dokument iz 1865, a ne manje i činjenica da je crkva bila posvećena St. Dečanskom. Najzad, da nije tako, ni Stoja Jovanović ne bi bio knez.

   Podaci ne govore o tome odakle su ovi naseljenici prispeli u Novo Selo, ali se može pretpostaviti da izvestan broj potiče iz susednih naselja, od kojih su se neka baš u to vreme ili nešto ranije raseljavala i raselila, a pre svega iz Đurđevca i Zeljdoša (Zeldoša), za čije postojanje i lokaciju nisu samo oni kao doseljenici, nego i njihovi praunuci oko 1860, dakle u vreme kad još nije bilo ni valjanih istraživanja ni istorijske literature iz koje bi se nešto pobliže o tome moglo saznati.  Štaviše, pretpostavlja se da su u N. Selo bili izbegli i žitelji stare Borče i Ovče, pa nije isključeno da su neki od njih u njemu i ostali. Istina, danas niko ne zna da kaže kad je to bilo, ali je činjenica da su ova dva sela raseljena između 1727. i 1761. i da se njihovi stanovnici uopšte nisu vratili na svoja ognjišta, dok na njihov boravak u ovom mestu još uvek podsećaju imena dvaju različitih novoselskih potesa, od kojih jedan nazivaju Borčanskim, a drugi

Ovčanskim poljem.

    Razumljivo je da su se u Paprenoj dolini mogli naseliti i drugi kolonisti, iz većih daljina. U ovo vreme je bilo dosta prebegavanja iz „Turske”, koja su se u većini obavljala preko Pančeva i njegovog kontumaca,

pa je i od njih neko mogao da se naseli, pa čak i kakva veća grupa, utoliko pre što je uspomena na St. Dečanskog najlakše mogla doći upravo odande.37 No ako je suditi po prezimenima, o kojima će još biti reči (Erdeljani, na primer), neki od doseljenika su morali doći i iz Pomorišja, jer su se razvojačeni srpski graničari posle 1750. često kretali na jug.

    Teško je reći koliko je u prvom trenutku (1754) naseljeno porodica a koliko bratstava, ali je sasvim sigurno da Paprena dolina nije imala više domova od okolnih, starijih naselja pančevačkog dištrika. Prema već pomenutom spisu iz 1865, u njoj je živelo 40 do 50 porodica koje su se 1765. preselile na drum, kako je to nešto ranije učinio i njihov seoski starešina S. Jovanović. Što se samih bratstava tiče, svi su izgledi da su ona u većini bila identična sa manjim ili većim kućnim zajednicama odnosno zadrugama. Priloženi Spisak

domaćinstava iz 1799/1800. dokazuje da su pojedina bratstva već u Paprenoj dolini morala biti prilično brojna, što prvenstveno važi za Erdeljane, Bokince, Mihajloviće i druge.  Napuštajući Paprenu dolinu, veće porodice i kućne zadruge su se izdelile, tako da je uz drum podignuto znatno više kuća nego što ih je bilo u samoj dolini, ali ni u kom slučaju 150, koliko ih je inače te godine zabeleženo.

    Doduše, vlasti su ovde (na drumu) u isto vreme naselile i 43 rumunske porodice sa Moriša, što znači da su u gornji broj uračunati i njihovi domovi, ali je broj od 150 kuća još uvek velik, tim veći što Rumuni, pridošli iz daljine, nisu bili u mogućnosti da se odmah dele, iz čega nedvosmisleno proizilazi da su pored „starosedelaca” i Pomorišaca naseljeni i neki novi kolonisti iz okoline, najverovatnije iz obližnjih naselja (Jabuke, Ostrva, Crepaje i drugih), koja su se raseljavala zbog najavljenog formiranja vojne granice. Da su izvesne porodice otud i došle, dokazuju i neka novoselska prezimena, kasnije pribeležena. Međutim, sad se ne može tačno znati koliko je te, 1765. godine u mestu bilo starosedelaca i njihovih, odnosno Rumuna i

njihovih, a koliko doseljenika iz okolnih naselja i njihovih kuća. God. 1767. N. Selo je dobilo novu, daleko veću grupu kolonista.

   U stvari, nova doseljavanja je uslovilo, već pomenuto, najavljeno formiranje XII graničarskog puka, u koji su imala da se uvrste sva okolna naselja duž Dunava, počev od Perleza i Čente pa do Kovina i Ostrva.   Prema projektu vojnih vlasti, N. Selo je trebalo da postane četno naselje, što znači da broj njegovih stalnih graničara nije mogao biti manji od 240. Uzme li se pak u obzir činjenica da je bilo veoma malo onih kuća koje su mogle da dadu više od 1 vojnika u isto vreme, razumljivo je da je naselje moralo biti uvećano jer postojećih 150 kuća nije moglo da obezbedi pomenuti broj graničara.

   Pošto su naselja u pančevačkoj okolini bila slabo naseljena, kolonizacione vlasti su bile upućene na severoistočne delove Banata, na Pomorišje i druge udaljenije oblasti. O ukupnom broju ovih, novih doseljenika ne znamo ništa pobliže, ali s obzirom na broj izgrađenih kuća (150), može se pretpostaviti, da je ovom prilikom kolonizirano oko 170 domaćinstava.

    No kako su u mestu već 1773. zabeležene 392 kuće, tj. znatno više nego 1767/68, a 4 g. kasnije čak 409, nema nikakve sumnje da su kolonisti pridolazili i narednih godina, više pojedinačno nego grupno.

  Doduše, izvestan broj novih domaćinstava je nastao i deobama, ali taj broj nije mogao biti naročito velik kako zbog toga što su vojne vlasti sprečavale deobe, bar formalno, tako i zbog činjenice da je svaka nova gradnja iziskivala posebne napore i zadatke, što je Novoseljanima kao graničarima teško padalo, s obzirom da su često bili odsutni. S druge strane, sasvim je sigurno da je u ovo vreme bilo i raseljavanja, ali daleko manje nego doseljavanja. Uostalom, o doseljavanjima i raseljavanjima nemamo dovoljno podataka, ali se to

prilično dobro vidi i iz statistike o broju kuća odnosno domaćinstava, kojih je bilo čas više čas opet manje.

   Može se reći, prema tome, da se broj domova i bratstava, a verovatno i duša, uvećavao sve do 1777, kada ih je zabeleženo najviše, posle čega je njihov broj počeo da opada, što je naročito bio slučaj sakućama i familijama, a u poslednjoj deceniji XVIII veka i sa stanovnicima. Pošto nisu mogli lako da podnesu klimatske i druge promene, jedni su izumrli, pogotovo oni manje brojni, pridošli iz planinskih predela. Drugi su se opet raselili zbog vojnih obaveza i službe koja im je teško padala. Osim toga, mnogi su se razbežali ispred Turaka 1788 (svi Srbi i pojedini Rumuni), od kojih se neki nikad nisu vratili na svoja ognjišta. Najzad, u ovo vreme mnogi graničari su bili odmarširali na Rajnu i u Tirol, gde su izginuli u

borbi sa Francuzima, pa će biti da je ta sudbina zadesila i jedan broj Novoseljana.

 

*

* *

 

    Teško je reći koje su sve porodice naseljene 1754, a koje 1765. odnosno 1767. godine, tim teže što ni o kasnijim pridolascima ne postoje konkretni podaci. Izuzev Jovanovića, o prezimenima svih ostalih stanovnika Paprene doline odnosno N. Sela do 1767. moglo bi se samo nagađati, iako je ono uglavnom već bilo naseljeno. Godine 1767. se pominju Popovići i Trandafilovići, i to kao sveštenici, ali se ne zna da li su oni i ostali u mestu ili su možda samo službovali. Za Trandafiloviće znamo da su skoro iščezli iz sela, a biće da je takav slučaj i sa Šerbanom Popovićem, koga već iduće godine izgleda u selu nije bilo. God. 1769. registrovani su Kojići, Marjanovi(ći), Šurjanci, Vojnovi, Dimitrijevići, Đuričići, Mihajlovići, Krstini, Carini, Sedlari, Nestorovi, Sudomi, Robuli, Nikolići, i Guculovići;  1771. se pominju Pamuklići, Petkovići, Fišće i Tirkovi, a dve godine kasnije i Kneževići. Samo, izgleda da su se neke od tih porodica raselile ili izumrle, jer već 1793 do 1803. u mestu nije bilo Vojnovih, Nestorovih, Krstinih, Sedlarovih i Tirkovih, a možda ni Guculovića.  Matične knjige venčanih, rođenih i umrlih iz tog perioda odavno su izgorele, pa se ne može tačno utvrditi ni koje su porodice došle u selo u prvim, a koje u narednim decenijama njegovog postojanja.

    Međutim, zna se koja su bratstva u selu živela pod kraj XVIII i u prvim godinama XIX veka, što se može videti i iz matrikula rođenih za 1793–1803, a isto tako i iz katastarske knjige (priloženi Spisak domaćinstava) iz 1799/1800. odnosno iz 1809. Prema tim knjigama, koje predstavljaju najstarije i najvrednije očuvane dokumente o N. Selu, u njemu su (u navedenim godinama) živele sledeće porodice:

 

1. Avramov, 2. Aleksić, 3. Arsenijević, 4. Arsenić, 5. Arsenović, 6. Babulj, 7. Balan, 8. Baloj, 9. Banesešan, 10. Banložan(in), 11. Bežinar, 12. Beznja, 13. Beka, 14. Bećar, 15. Birđan, 16. Birtašev, 17.

Blaž, 18. Bogdanov(ić), 19. Bojer, 20. Bokinac, 21. Bolnožan(in), 22. Bonjanac, 23. Borkan, 24. Bugarin(ski), 25. Buzdika, 26. Butea, 27. Vada, 28. Vakar, 29. Valkanjac(njan), 30. Venjac, 31. Veselinov, 32. Vešezan, 33. Vladulec, 34. Volar, 35. Gaćanin, 36. Gajčanin, 37. Gašpar, 38. Gilezan, 39. Glogonjac, 40. Govedar, 41. Grbalj, 42. Grujić, 43. Guguljan, 44. Damjanesku(ović), 45. Deliblaćanin, 46. Diminjaca, 47. Dimitri jević, 48. Dobričanin, 49. Dogan, 50. Dočanin, 51. Došlija, 52. Dudulec, 53. Dumnja, 54. Đakonov(ić), 55. Enesa, 56. Erdeljanov, 57. Žarkov, 58. Ženar, 59. Živkov, 60. Zajčev, 61. Zagajčanin(čki),

62. Zemljanc, 63. Ivić, 64. Idvorac, 65. Ilijin, 66. Jankaidac(jcan), 67. Janča (Janja), 68. Jovanov(ić),

69. Jovičin, 70. Jon(ov), 71. Kadar, 72. Kanački, 73. Kara, 74. Karaža, 75. Katana, 76. Kecman, 77. Kirka, 78. Klineša, 79. Knežević, 80. Kovačev, 81. Kojić, 82. Kokora, 83. Kolestan, 84. Komlošan(in),

85. Konstantinov, 86. Kosanić, 87. Košar, 88. Kraj njan, 89. Krajovan, 90. Krašovan, 91. Kreculj,

92. Krišan, 93. Krčmarov, 94. Kuzman, 95. Kuku, 96. Kunatorov(ić), 97. Lazarov, 98. Lautaš, 99.Lackov, 100. Lincu, 101. Mađar, 102. Malajmare, 103. Malajesku, 104. Maljica, 105. Manja, 106. Margitičanin, 107. Mandraš (An draš), 108. Marin, 109. Marinović, 110. Marišesku, 111. Marjanov(ić), 112. Markov, 113. Markušev, 114. Moromila, 115. Marti tov(ić), 116. Marcinjan, 117. Macedoljan, 118. Mijuca,

119. Mik, 120. Mladenov, 121. Mihajlović, 122. Mogec, 123. Modošanin, 124. Moldovan, 125. Moromac, 126. Munzat, 127. Munćan, 128. Murjanac, 129. Muculj, 130.Njegru, 131. Obođanin, 132. Okanj(ac),

133. Okijanu, 134. Omorac(jan), 135. Oprijan, 136. Ostrovac, 137. Ortopan, 138. Pavlišanin(ški),

139. Pavlović, 140. Paguba, 141. Padinac, 142. Pali kuća, 143. Pamuklić(ija), 144. Pandurov, 145. Pančevac (Pančevan), 146. Parčanin, 147. Paskulov, 148. Paunov, 149. Perkošan, 150. Petković, 151. Petrović,

152. Petculov(?), 153. Pomana, 154. Pernjak, 155. Popović, 156. Putilijan, 157. Radin, 158. Radovančev, 159. Rafirin, 160. Ristić, 161. Robu(l), 162. Rošulj, 163. Rudnjanin, 164. Rusovan, 165. Ručuljan, 166. Roškulec, 167. Sabov, 168. Sakara, 169. Sakuljanin, 170. Sebešan, 171. Sekošan, 172. Semianc,

173. Sefkerinac, 174. Simić, 175. Skuljan(in), 176. Stomolišan, 177. Smoljan(ov), 178. Sora, 179. Sočinjanc, 180. Srbin, 181. Crzantov(?), 182. Stan(kov-čul), 183. Stamena, 184. Stanilov, 185. Stejić, 186. Stojanov(ić), 187. Stoj ko vić, 188. Suvačar, 189. Sudom, 190. Surdu, 191. Tabak, 192. Tara, 193. Tovladijac,

194. Todorov, 195. Tođeraš, 196. Tomić, 197. Torak, 198.Trailo, 199. Turkan, 200. Turkulj, 201. Ungar, 202. Filipov, 203. Fišća, 204. Flora, 205. Fokšan, 206. Caprđa, 207. Caran, 208. Carin, 209. Čavoški, 210. Čebzan(in), 211. Čekir, 212. Čizmar, 213. Čikoš, 214. Čobanin, 215. Čučunbir, 216. Šoka, 217. Šofej,

218. Šurjanac.

     Iako je ovaj pregled nepotpun s obzirom da svaka porodica u navedenim godinama nije imala rođene i krštene dece, a ni svoga zasebnog domaćinstva, da bi mogla biti registrovana,  ipak se iz njega vidi najveći broj prezimena odnosno bratstva (218), koja su u mestu zabeležena između 1793. i 1803. odnosno 1809. godine, među kojima i neka od onih koja su u mestu zabeležena, kao što smo videli, 1769.

    Pošto je izvestan broj stanovnika bio bez svojih domova u navedenom periodu, nema sumnje da su oni stanovali u tuđim kućama, bilo kao rođaci odnosno članovi tih domaćinstava, bilo pak u kiriji. Takav je slučaj, na primer, sa Arsenovićima, Babuljima, Bežinarima, Volarima, Gilezanima, Guguljanima,

Živkovima, Zemljancima, Jovičinima, Karažama, Kecmanima, Kovačevima, Marinima, Mladenovima,

Moromcima i još nekima. Međutim, te i takve porodice po pravilu su bile veoma male, tako da ih je većina uskoro iščezla iz sela.

       Uostalom, tu se i ne radi uvek o porodicama, a pogotovo ne o većim bratstvima, već možda i o pojedincima koji su zabeleženi samo kao kumovi, ponajčešće jedanput, pa je najverovatnije da su bar neki od njih bili samci.

    Na žalost, dokumenti ne govori odakle je sav taj živalj došao, ali je verovatno da je u većini prispeo iz krajeva koji se danas nalaze u Rumuniji, s tim što su Srbi češće poticali iz čakovskog dišktrikta, a Rumuni iz daljih planinskih oblasti, a neki, kako izgleda, i iz same „Vlaške”. Pa ipak, za Bogdanovi(će) znamo da su

došli iz Vel. Varada (oni su i danas u selu više poznati kao Varađanski nego kao Bogdanovi(ći), dok su Kojići i Marjanovići, došli iz Rudne, odakle su bezsumnje i Rudnjani, a možda i Pandurovi. Stejići su se doselili iz Bačke, Čobani iz Gaja (kod Kovina), a Kunatorovi(ći) iz Kovina, gde su registrovani u prvoj polovini XVIII veka kao Kunatorovići.

    Međutim, o tome donekle govori i spisak prezimena, budući da se iz njega naziru ne samo predeli i krajevi, nego i sama naselja iz kojih su neki Novoseljani poticali. Prezimena izvedena od imena naselja, kojih nije malo, dokazuju da su njihovi nosioci otud i došli ili bar poticali. Naravno, daleko je manje onih koji su lično iz njih došli, a mnogo više je onih čiji su očevi i dedovi otud krenuli i naselili se u B. N. Selu, možda i preko nekih naselja. Nesumnjivo je, naime, da su Banložani poticali iz Banloka, Birđani iz Birde,

Bokinci iz Boke, Bolnožani iz Bola, Boljanci iz Bolje, Gađani iz Gada, Gajčani iz Gaja, Gilezani iz Gileda, Glogonjci iz Glogonja, Deliblaćani iz Deliblata, Dobričani iz Dobrice, Dočani iz Doca, Zagajčani iz Zagajice, Idvorci iz Idvora, Jankaidci iz Jankaida, Kadari iz Kadra, Kanački iz Kanaka, Komlošani iz Komloša,

Krajovani iz Krajove, Krašovani iz Krašove, Margitičani iz Margite, Macedoljani iz Macedinije, Modošani iz Modoša, Moldovani iz Moldave,52 Okanjci iz Okanja, Omorci iz Omore, Ostrovci iz Ostrova, Pavlišani iz Pavliša, Pančevci iz Pančeva, Parčani iz Parca ili pak Parte, Rudnjani iz Rudne, Sakuljani iz Sakula, Sefkerinci iz Sefkerina, Skuljani iz Skulje, Sočinjanci iz Sočice, Surdui iz Surduka,  Tovladijci iz Tovladije, Tođeraši iz Tođera, Čavoški iz Čavoša, Čebzani iz Čebze, Šurjanci iz Šurjana, itd., što važi i za Srbe i za Rumune. Dodaju li se ovoj grupi i ona prezimena koja su izvedena po krajevima odnosno po njihovim

imenima (Grblji, Obođani, Erdeljani, Krišani, Blaževi, Guguljani i drugi), onda je sasvim jasno da su neki doseljenici poticali iz veoma različitih i veoma udaljenih krajeva, ali ih je ipak najviše bilo iz okoline Pančeva i Čakova. Što se ostalih prezimena tiče, izvedenih po ličnim imenima i „činovima” (Avramov, Bogdanov-ić, Jovanović, Knežević, itd.), koja nisu manje brojna, ona nam u tom pogledu ne kazuju ništa određenije, ali je zato sasvim sigurno da su nastala u krajevima gde se govorilo srpskohrvatski, dok su prezimena izvedena po zanimanjima i profesijama ili pak položajima češće rumunska nego srpska (Paguba, Lautaš, Robu-l, Dogan, Bojer). Pa i kad imaju srpske oblike (na primer Volar, Govedar, Birtašev), nisu

uvek srpska, jer te reči i kod Rumuna imaju isto značenje kao i kod Srba.

 

*

* *

 

     Pošto očuvane matrikule iz 1793–1802. govore prvenstveno o natalitetu, neće biti na odmet ako se nešto kaže o rođenima, razume se samo onima koji su u ovima registrovani i kojih je bilo:

 

Godina Muških Ženskih Svega
1793 84 76 160
1794 82 54 136
1795 54 53 107
1796 54 46 100
1797 48 46 94
1798 48 40 88
1799 54 45 99
1800 63 31 94
1801 50 49 99
1802 103 96 199
Ukupno 640 536 1176

 

    No kako nisu očuvani podaci o umrlima iz ovog vremena, ne može se znati koliki je bio priraštaj stanovništva, ali ako se ovi podaci uporede sa istorodnim podacima graničarskog Opova i provincijalnog Radojeva, iz tih godina, onda oni dokazuju da je ovde natalitet bio znatno veći (u proseku skoro 118 rođenih godišnje). Doduše, ta naselja su bila nešto manja od Novog Sela, ali ne toliko koliko je njihov natalitet bio manji od novoselskog.  Prema tome, N. Selo je imalo sve preduslove da se u brojnom pogledu uveća i svojim vlastitim množenjem, a ne samo doseljavanjima. To utoliko pre što nema nikakve verovatnoće da mu je mortalitet bio veći nego drugde po Banatu, izuzev u pojedinim godinama, uglavnom ratnim.

    Treba reći, s tim u vezi, da dokumenti malo govore o brojnom kretanju stanovnika, ali jedan od njih ipak veli da je u selu 1776. bilo 409 porodica (domaćinstava), tj. koliko i samih kuća u sledećoj, 1777. godini, dok je 1804. zabeleženo 612 bračnih parova (na 317 kuća) i 2932 duše, što znači da je svaka kuća u proseku brojala po 2 bračna para i po 9 duša.

    O venčanima iz tog vremena nemamo podataka, ali je nesumnjivo da su se Novoseljani, uključujući tu i mnoge Rumune, češće ženili sa strane nego iz samog mesta, naročito iz okolnih naselja, kakav je slučaj, na primer, i sa ženicima Barande i Opova.  To je bilo nužno već i zbog postojećih rodbinskih veza u samom mestu, što je kod pravoslavaca bila prepreka za sklapanje novih brakova. Istovetan je slučaj i sa udavačama, koje su takođe u velikom broju napuštale selo, što važi donekle i za Rumunke, a ne samo za Srpkinje, budući da se tada više gledalo na veru nego na samu narodnost. Da je tako, dokazuje i priloženi spisak venčanih (nap. br. 44) iz 1769. g.

    Reći ćemo ovde nešto i o novoselskim ličnim imenima, tj. o imenima koja su se najčešće davala deci, ali samo ženskoj deci, jer se muška imena i tako veoma dobro vide iz priloženog spiska seoskih domaćinstava iz 1799/1800. godine. Kalendarska imena su češća i kod Srba i kod Rumuna, dok su narodna ređa, naročito rumunska. U pomenutim matrikulama rođenih zabeležene su:

 

Ana, Anka, Anđa, Anđelija, Balaška, Bosanka, Bosiljka, Brnduša, Bukura, Varvara, Vasilija, Vida, Dana, Darinka, Despina, Divna, Dobra, Dolinka, Đuka,  Đurđija, Ema, Živana, Živka, Ikonija, Ilinka, Jana, Jegda, Jekaterina, Jelena, Jelisaveta, Jerina, Jefimija, Jovana, Jovanka, Judita, Julijana, Kalina, Kata, Kata, Katalina, Kruna, Latinka, LJuba, Magdalena, Margarita, Marija, Marina, Marta, Milica, Milosava, Mitra, Nasta, Natalija, Opra, Pava, Paraskeva, Pauna, Pelagija, Petkana, Petra, Petrija, Rafira, Roksa, Ruža, Savka, Sanda, Sara, Sarinka, Sekina, Selena, Simenika, Simeona, Smiljana, Sosana, Stamena, Stana, Stanka, Stefanija, Stoja, Stojanka, Sultana, Teodora, Teodosija, Toda, Flora, Cveta i Čekina.

 

*

* *

 

     Pošto je reč o mešovitom srpsko-rumunskom naselju, moglo bi se postaviti pitanje koliko je naseljeno Srba a koliko Rumuna, a s tim u vezi i koja je od ovih dveju etničkih grupa bila brojnija u prvim

decenijama njegovog postojanja odnosno da li se Rumuni u njemu naseljavali i posle 1765, kada je Beč to, kao što je poznato, zabranio. Doduše, zasad se na takvo pitanje ne može dati celovit i pouzdan odgovor, ali neke okolnosti i činjenice o tome ipak govore prilično ubedljivo. Naravno, ne raspolažemo apsolutno tačnim brojkama, ali ako se 43 rumunske porodice (naseljene 1765) identifikuju sa bratstvima i njihovim domaćinstvima odnosno kućama, što je sasvim realno s obzirom na ono što smo već rekli o tome,  onda na Srbe otpada 107 kuća, od 150 koliko ih je te godine ukupno zabeleženo. Dve godine kasnije naseljeno je oko 170 porodice, odnosno domaćinstava, i to uglavnom srpskih, što proizilazi i iz činjenice da je zabrana o

useljavanju Rumuna u ravničarski Banat i dalje bila na snazi. To znači da su Srbi tada bili u većini, što donekle ilustruju i podaci iz 1799/1800, tj. iz vremena kad ih je bilo daleko manje nego 1767. godini

odnosno u trenutku naseljavanja.60 Da li su se pak tom prilikom kolonisali i neki novi Rumuni i u kom broju, nije nam poznato, ali verujemo da jesu, iako u manjem, ograničenom broju, možda i pod srpskim

imenom.  Pa ako i nisu došli te godine, dolazili su u narednim godinama, jer su vlasti morale da namire određenu „kvotu” vojnika do 1772, kada je selo uključeno u Granicu.  To utoliko pre što su se pojedini Srbi, a verovatno i Rumuni naseljeni 1765, raseljavali. Štaviše, sigurno je da su se oni ovamo doseljavali i posle 1772, uprkos caričinoj zabrani od 11. IX 1765.  Da je tako, dokazuje i broj njihovih bratstava iz 1799/1800, kojih je bilo, još ćemo videti, najmanje 77, tj. skoro dvaput više nego u 1765, kad ih je naseljeno odnosno zabeleženo 43, što znači da su se između 1765. i 1800. naselila 34 nova bratstva, a možda i više.64 Prema tome, jasno je i bez nekih „egzatnih” cifara, koje inače ne potcenjujemo, da je u prvom mahu naseljeno znatno više Srba nego Rumuna (starosedeoce iz Paprene doline ne računamo), a ništa manje i to da su se Rumuni doseljavali i posle 1765. bez obzira na pomenutu zabranu, i to tim više što su se Srbi raseljavali, osobito pod kraj XVIII veka. Iako iz prethodnog stava, a i inače, proizilazi da su Srbi bili u znatnoj većini, bar do 1788. godine, a donekle i kasnije, brojni odnos jednih prema drugima se već teže uočava, prvenstveno zbog toga što podaci ne govore direktno o tome, a ne manje i zbog toga što se etničke osobenosti u njima nedovoljno ističu, što je i razumljivo s obzirom da su Novoseljani svi odreda bili iste vere. Doda li se pak tome činjenica da je priraštaj bio isti i kod Srba i kod Rumuna, onda je taj odnos još teže utvrditi.  No ipak se relativno tačne brojke (o stanovništvu) mogu označiti i to tek pošto se ustanovi približno tačan broj domaćinstava (kuća) po nacionalnoj pripadnosti njihovih vlasnika, ali u 1799/1800. odnosno u 1804. godini. Doduše, znatan broj novoselskih domaćinstava u to vreme (oko 1800) po krvi nije bio ni „čisto” srpski ni „čisto” rumunski, jer su mešoviti brakovi počeli da se sklapaju odmah po dolasku Rumuna u N. Selo, kada su otpočela i prva utapanja i pretapanja jednih u druge.

    Pa ipak su ta „mešanja” i pretapanja tekla prilično sporo u odnosu na ukupan broj stanovnika odnosno ženika i udavača, tj. od slučaja do slučaja, tako da je najveći broj srpskih odnosno rumunskih domaćinstava sve do prvih godina XIX veka uspeo da očuva svoja etnička obeležja, a pre svega prezimena i imena u svom izvornom obliku, a verovatno i jezik, bar u odnosu na oblike i stanje iz vremena kad su se doselili u N. Selo. Da je tako svedoči i katastarska knjiga iz 1700/1800, po kojoj smo sačinili tri istovetna spiska postojećih domaćinstava, iz kojih se ujedno vidi i koliko kuća otpada na svako pojedino bratstvo. U prvom spisku su data verovatno srpska domaćinstva odnosno kuće, u drugom verovatno rumunska, a u trećem

ona domaćinstva za koja se ne bi moglo olako reći ni da su srpska ni da su rumunska, ili naprotiv, za koja bi se moglo reći (razume se ukoliko se ne radi o kućama pripadnika drugih nacionalnosti) i da su srpska i da su rumunska, i to:

 

1. Srpska domaćinstva

Avramov –1, Aleksić –1, Arsenijević –1, Birtašev –1, Bogdanov(ić) –4, Bokinac –6, Bolnožan(in) –9, Bugarin(ski) –5, Venjac –1, Veselinov –1, Gađanin –2, Glogonjac –1, Grbalj –1, Grujić –1,

Deliblaćanin –3, Dimitrijević –2, Dobričanin –1, Dočanin –2, Došlija –1, Đakonov(ić) –2, Erdeljanov –9, Žarkov –2, Zagajčanin(čki) –1, Zajčev –1, Idvorac –1, Ilijin –2, Jovanović –6, Kanački –1, Klineša –1,

Knežević –2, Kojić –3, Konstantinov –2, Kosanić –1, Krčmarov –2, Kunatorov(ić) –1, Lazarov –2,

Lackov –1, Margitičanin –1, Marinivić –1, Marjanov(ić) –2, Markov –1, Martinov(ić) –1,

Mihajlović –4, Modošanin –4, Nikolić –1, Obođanin –1, Okanj(ac) –1, Ostrovac –1, Pavlišanin(ški) –2, Pavlović –1, Palikuća –1, Pamuklić(ija) –1, Pandurov –3, Parčanin –1, Paunov –1, Petković –3,

Petrović –1, Petculov(?) –1, Popović –4, Radin –1, Radovančev –1, Ristić –1, Rudnjanin –1,

Sakuljanin –1, Sefkerinac –1, Simić –1, Smoljan(ov) –2, Stanilov –1, Stejić –1, Stojanov(ić) –2,

Stojković –2, Tovladijac –1, Todorov –1, Tomić –2, Filipov –1, Carin –3, Čavoški –1, Čizmar –1,

Čobanin –1, Šurjanac –2, – svega 149 srpskih kućaodnosno domaćinstava.

 

2. Rumuska domaćinstva

Babulj –1, Bala –1, Baloj –1, Beznja –2, Beka –2, Blaž –1, Bojer –1, Borkan –1, Buzdika –1, Butea –1, Vada –2, Vakar –1, Vešezan –1, Diminjaca –2, Dogan –1, Dudulec –1, Dumnja –1, Enesa –1, Ženar –2,

Janča (Janja) –1, Jon(ov) –2, Kara –1, Kirka –1, Kokora –1, Kolestan –1, Košar –1, Krajnjan –2, Krajovan –1, Krašovan –1, Kuzman –1, Lautaš –1, Lincu –2, Malajmare –3, Malajesku –1, Maljica –5, Mandraš (Andraš) –2, Manja –1, Marišesku –1, Markušev –1, Maromila –1, Macedoljan –1,

Marcinjan –2, Mijuca –1, Mik –2, Mogec –1, Munzat –1, Munćan –1, Muculj –1, NJegru –2, Ortopan –2, Perkošan –1, Pernjak –6, Pomana –1, Pugilijan –1, Robu(l) –1, Rošulj –1, Rusovan –4, Roškulec –1, Sakara –1, Semianc –1, Sora –1, Sočinjac –1, Stomolišan –1, Sudom –4, Surdu –1, Tara –1, Tereguš –1, Turkan –1, Turkulj –1, Fišća –2, Flora –3, Fokšan –1, Caprđa –1, Caran –4, Čučunbir –1, Šoka –1,

Šofej –1, – svega 113 rumunskih kuća odnosno domaćinstava.

 

3. Ostala domaćinstva

Bećar –1, Birđan –2, Boljanac –10, Valkanjac(njan) –1, Gašpar –2, Govedar –3, Jankaidac(jcan) –1, Kadar –1, Katana –1, Komlošan(in) –1, Kreculj –1, Krišan –2, Mađar –1, Omorac(jan) –4,

Pančevac(čevan) –2, Sabov –4, Sekošan –3, Skuljan(in) –2, Stamena –1, Stan(kov-čul) –2,

Tabak –3, Tođeraš –5, Ungar –1, Čebzan(in) –3, Čikoš –1, – svega 59 kuća za čije vlasnike se ne bi moglo reći tačno šta su bili po narodnosti.

 

    Od 321 kuće, dakle, koliko ih je ukupno bilo, 149 otpada na srpska, 113 na rumunska, a 59 na ona domaćinstva koja su u tom času mogla biti i srpska i rumunska, a neka od njih i mađarska, bar po svom

poreklu. Istina, možda ti brojevi nisu uvek apsolutno tačni već i zbog, samog pretapanja (stanovništva), ali ta okolnost, i ako postoji, ne menja stvar, jer se brojevi koji se odnose na srpske i rumunske kuće teško mogu dovoditi u pitanje. Sporna bi mogla da budu jedino „nejasna” domaćinstva, ali njihovo stvarno, konačno etničko opredeljivanje, ako se tako može reći, odnosno pretapanje, ionako u većini usledilo kasnije, tj. u vreme koje mi ovde nećemo razmatrati, budući da to ni hronološki, ni tematski ne spada u okvire ove teme.

    Kada nam je poznat verovatan broj kuća svake etničke grupe, poznat je i približan broj stanovnika. Naime, 1804. u mestu je ukupno bilo 2932 stanovnika, što znači da je svaka kuća (kako iz 1800, tako i

iz 1804) u proseku brojala po 9 duša. Pomnoži li se pak prosečan broj članova jednog domaćinstva (9) sa brojevima kuća jedne i druge narodnosti,onda proizilazi da je Srba moglo biti (na 149) oko 1370, Rumuna (na 113) oko 1030, a „nacionalno nejasnih” (na 59 kuća) oko 530.

*

* *

    Podaci ne govore o srpsko-rumunskim odnosima u mestu, ali je nesumnjivo da su oni i pored nekih slabosti (negativnosti) uglavnom bili dobri, bar u XVIII i s početka XIX veka, utoliko pre što su se

separatistički nazori i stavovi, a snjima i mnogo šta drugo, pojavili, kao što je poznato, znatno kasnije. Štaviše, izgleda da su Rumuni, budući da su bili pravoslavne vere, odmah po dolasku u N. Selo uspostavili relativno dobre, u izvesnom smislu čak i prijateljske veze sa istovernim starosedeocima odnosno naseljenicima, čija je opštepoznata širokogrudost, a isto tako i predusretljivost, mogla samo da im pogoduje, i njima i njihovim međusobnim odnosima. Došavši u jedan nov, manje-više nepoznat svet, i da nisu hteli Rumuni su morali da uspostave kontakte sa zatečenim stanovništvo već i zbog toga što je trebalo ženiti sinove i udavati kćeri. Veze je utoliko lakše bilo uspostaviti što su neki od njih i ranije u svojim

starim naseljima i krajevima iz kojih su došli, živeli u zajednici sa Srbima, čiji su jezik i način života donekle poznavali, prvenstveno oni koji su sa ovima bili u srodstvu. A da ti odnosi budu što bolji, doprineli su i sami Srbi, naročito oni koji su došli zajedno sa Rumunima, pokatkad i iz zajedničkih naselja, od kojih su mnogi govorili rumunski.  Da je tako, dokazuju i mešoviti brakovi, na koje su prvenstveno bili upućeni Rumuni, zatim međusobna kumovanja, te prihvatanje srpskih odnosno rumunskih ličnih imena, zajednička crkva,

škola, pismo, popovi, groblja, itd.

    U eri učestalih kolonizacija u Banatu ti i takvi odnosi su sasvim razumljivi. Sigurno je, naime da su novoselskim Srbima više odgovarali istoverni Rumuni od nemačkih katolika ili protestanata koje je Beč u isto vreme naseljavao u okolini Pančeva i drugde. To isto može da se kaže i za Rumune, kojima su takođe, mnogo više odgovarali Srbi kao pravoslavci nego pripadnici ma koje druge vere. Osim toga, Srbi su Rumune primili u svoju crkvu, koja je bila izrazito srpska i po patronu i po svom službenom jeziku te Rumuni nisu morali trošiti i graditi novu crkvu. Uostalom, karakter crkve s početka nije nikom smetao, niti je to imalo kakve važnosti s obzirom da se u to vreme manje gledalo na narodnost a daleko više na veru koja je inače bila zajednička.  Na taj način su ove dve etničke grupe udruženim snagama lakše mogle da se suprotstave austrijskim vlastima koje su u više mahova pokušavale da ih zavade i razdvoje. Iz tih

razloga su i Srbi i Rumuni bili prilično jedinstveni tokom XVIII veka, a donekle i kasnije, što je pozitivno delovalo i na njihove međusobne odnose.

 

IV

 

    Da li su prvi Novoseljani imali svoju bogomolju u Paprenoj dolini ne znamo pouzdano, ali se može pretpostaviti da jesu, tim pre što su se tadašnje crkve prilično lako i brzo gradile. A kad je preseljeno

uz drum, selo je dobilo novu crkvu koja je najverovatnije sagrađena već u prvim mesecima 1765.77 Pošto je za nju bilo određeno mesto na samom drumu, podignuta je preko puta poštanske stanice.

   Sagrađena je od naboja, dok joj je krov najverovatnije bio od trske, amožda i od šindre. Bila je posvećena sv. St. Dečanskom, pa nije isključeno da su Novoseljani odranije negovali kult toga srednjevekovnog

vladara iz dinastije Nemanjića, bilo u Paprenoj dolini, bilo u onom mestu iz kojeg su oni u većini poticali. Ta crkva je imala i svoj zvonik na čijem zvonu su bile ispisane sledeće reči: „Sey (sic!) zvono nadležitý hramu sv. Stefana kralć dečanskogý – Novo Selo”. Isti takav tekst bio je ispisan i na crkvenom putiru, koji se

takođe pominje, pa će biti da je taj hram bio jedan od većih i boljih seoskih hramova u ovom delu Banata.

Hram je inače bio snabdeven relativno lepim, a možda i skupocenim inventarom. Između ostalog, pominju se i tri različita antiminsa, od kojih je najstariji i najzanimljiviji onaj koji je osvetio mitropolit P. Nenadović, što znači da je isti osvećen pre 1768. kada je Nenadović umro. Drugi antimins je osvetio njegov naslednik Jovan Georgijević (1770), a treći temišvarski vladika M. Putnik (1779. g.).

    Sve to dokazuje da su stari, prvi Novoseljani nastojali da svoju bogomolju

što više obogate i ukrase, što važi i za njihove potomke.79 Ova crkva je izgorela zajedno sa svim svojim parohijskim protokolima, ikonama i slikama za vreme rata 1788, prilikom turskog upada u N. Selo, pa su se bogosluženja zadugo morala obavljati u školskoj zgradi, koja je ostala čitava.80 No čim je rat minuo pokrenuta je akcija za podizanje nove, veće i lepše crkve, ali je sama gradnja odložena za kasnije, možda i zbog toga što su Rumuni u većini, kako izgleda, za to bili nezainteresovani, dok sami Srbi u tom trenutku

nisu imali dovoljno kapitala da bi tu zamisao odmah i ostvarili.

    Konačna odluka je doneta 15 godina kasnije, kada je gradnja i otpočela. Nova crkva je sagrađena od tvrdog materijala i stavljena pod krov 1805–1809. godine, i to uglavnom, a možda i isključivo sredstvima

Srba, ali je i ona zadržala „srpski” karakter s obzirom da se u njoj i nadalje negovala uspomena na St. Dečanskog.

 

*

* *

 

   U skladu sa brojem domaćinstava selo je bilo izdeljeno, razume se ne odmah, na 3 parohije, te je i crkva u njihovo ime dobila isto toliko sesija, verovatno čim je naselje uključeno u Vojnu granicu;

svaka sesija je brojala po 24 kj oranice i 10 kj livade. Ukupna površina tih sesija je iznosila 102 kj, od čega 72 kj otpada na oranicu a 30 kj na livade. Ove sesije su bile oslobođene poreskih davanja,

pa je crkvi, a i popovima, bilo utoliko lakše. Selo je inače plaćalo određenu svotu na ime crkvenih dažbina, između ostalog i takozvanu dimnicu i (kasnije) bir. Ne znamo koliko su ta davanja iznosila godišnje, pogotovo ne ona koja su išla samim popovima, ali se iz jednog dokumenta vidi da se selo obavezalo da će u 1771. u ime dimnice platiti 67 for. i 12 hel.83 Godine 1804. svi seljački imeci u pogledu crkvenog bira (davanja) bili su izdeljeni na parohije, te je prvoj i drugoj parohiji pripalo po 3400, a trećoj 3035 kj zemlje, u ime čega su prve dve primile po 170, a poslednja 152 forinte.

    O ostalim prihodima crkve i sveštenstva (takse od venčanja, krštenja, sahrana, itd.) nemamo nikakvih podataka. Što se tiče doprinosa višim crkvenim vlastima, koji su davale i parohije i popovi, jedan podatak veli da je Novo Selo 1785/86. dalo Temišvarskoj eparhiji, i to samo na ime sidoksije, 8 for.,  dok je njihovo davanje kasnije, kako izgleda, bilo znatno veće, budući da je svaka od ovih parohija 1804. platila po 72 forinte, što ukupno iznosi 216 f.

   Bez obzira na broj popova i parohija, parohijsko zvanje je bilo jedinstveno za čitavo selo, što je bio slučaj i sa crkvom. Datum njegovog osnivanja nije poznat, ali je činjenica da je ono 1769, postojalo, što dokazuje i već pominjani spisak sklopljenih, registrovanih brakova, koji je mogao biti sačinjen na osnovu izveštaja mesnog parohijskog zvanja odnosno na osnovu matičnih knjiga venčanih koje su već ranije morale biti ustrojene. A kad su zavedene matične knjige venčanih, sigurno je da su zavedene i matrikule rođenih i umrlih.

    Međutim, te knjige su izgorele zajedno sa crkvom 1788, kada su izgoreli i svi drugi dokumenti, pa i crkveni računi, koji se takođe pominju.  Posle rata od 1787–90. matične knjige su ponovo zavedene, ali se

ni one do danas nisu očuvale, izuzev matrikula rođenih za 1793–1802.g.

   Iako podaci o tome ne govore, ipak se ne bi moglo isključiti to da je N. Selo imalo svog paroha još u Paprenoj dolini.  Međutim, 1767. u njemu su zabeležena 3 popa, Šerban Popović, Radul Popović i Janja Trandafilović. Prvog od njih u mestu nije bilo već pod kraj te, 1767. godine, dok su druga dvojica u selu službovala i 1769. Od 1773. pa nadalje N. Selo je uvek imalo po 3, a pokatkad i po 4 sveštenika. 1773. Trandafilovića nije bilo, ali su zato pored R. Popovića službovali još i L. Knežević i B. Popović, koji su se u

mestu nalazili i 1776, a Knežević i 1797. Pored Kneževića, te godine su registrovani i već pomenuti Živan Jovanović i Petar Mihajlović, od kojih uskoro, kako izgleda, ni jednog nije bilo u službi. Naime, 1801. su zabeležena druga sveštenička lica. To su Živan Jovanović (ovo je drugi, mlađi Ž. Jovanović, koji je rukopoložen 1774. g.),

    Sava Popović i Proka Mihajlović, od kojih je samo Jovanović imao sinđeliju i bio postavljen kao sveštenik. Naprotiv, Popović je samo administrirao, dok je Mihajlović bio đakon. Za Jovanovića i 

Popovića znamo da su i 1803. bili na službi u N. Selu.

 

*

* *

 

    Pošto se prvo novoselsko „slaveno-serbsko” učilište pominje 1772. godine, školska zgrada je svakako sagrađena nešto ranije, možda već 1767.  A pošto se o tom učilištu brinula crkvena opština, ono je podignuto uz samo crkvu, tj. onde gde se i danas nalazi stara srpska škola. Ta škola je u jednom dokumentu Temišvarske eparhije iz 1777. registrovana kao „trivijalna”.92 NJen rad je bio

umnogome zavisan od crkvene opštine, koja ju je izdržavala.

 

V

 

    Pošto je ne jednom premeravan i premeren, novoselski hatar je u više mahova menjao svoju veličinu, ali je i sadašnje konture dobio 1783, kada je arondirana čitava Granica, s tim što je kasnije jedan

njegov deo dodeljen novonaseljenom Vladimirovcu. NJegove površine čine sledeći potesi: Borčansko polje, Vakant, Vinogradi novi, Vinogradi stari, Ledine, Livade, Ovčansko polje, Prema Kačarevu, Prema

Padini, Pustara nova, Pustara stara. Kao najpogodniji za obradu i najbliži Paprenoj dolini, najpre je obrađen potes današnjih Starih vinograda, a zatim i površine prema Padini i Kačarevu, dok su svi ostali potesi razorani znatno kasnije, što naročito važi za Vakant koji je s početka bio rezervisan za zemljišne dodatke i nove doseljenike.

    Istina, Vakant je već u XVIII veku bio u rukama graničara, ali je zadugo ostao nerazoran. Pustare takođe bejahu u posedu seljaka ali kao pašnjaci koji će biti razorani u drugoj polovini XIX veka. Što se ledina tiče, njih je selo oduvek iskorišćavalo kao zajedničke, skupne imetke (utrine), koji su izdeljeni i obrađeni tek u prvim decenijama XX stoleća.

U predgraničarsko vreme Novoseljani su bili u mogućnosti da sami stupaju u kontakt s predstavnicima vlasti i da zakupljujuzemljišta za koja su bili zainteresovani, i to pod određenim uslovima, izuzev samih okućnica koje su nezvanično i inače bile njihove. Ti uslovi nam zasad nisu dovoljno poznati, ali je sigurno da seljak nije mogao postati sopstvenik zakupljenih, pa ni obrađenih parcela koje su i nadalje ostajale u vlasništvu države. Zakupčeva prava bila su ograničena uglavnom na plodouživanje, mada nešto dugoročnije, tako da su jedne te iste površine ovako ili onako nasleđivali i njihovi potomci, ali opet samo u pogledu plodoužitka. Drugim rečima, seljak je vremenom počeo da se saživljuje sa jednim istim površinama koje je

prilično redovno zakupljivao i iskorišćavao, te su one faktički, mada ne i formalno-pravno, postajale njegove, bar u svojinsko-plodo - užitničkom pogledu.

    Dobijene odnosno zakupljene parcele bile su identične sa sesijama i određenim sesionim delovima. Teoretski je vrednost sesije i sesionih delova poznata, iako ne uvek, ali mi nemamo nikakvih konrektnih

podataka ni o seljačkim parcelama niti o njihovim razoranim odnosno nerazoranim površinama, a pogotovo ne o zakupodavnim odnosima. No kako su sredstva za proizvodnju bila na vrlo niskom stupnju i kako se tadašnji zemljoradnik daleko više bavio stočarstvom nego ratarstvom, nesumnjivo je da su razorane površine morale biti sasvim neznatne u odnosu na veličinu celokupnog hatara.

  Stvari su se izmenile kad je naselje uključeno u novoformiranu Granicu. Ne samo zbog toga što je njeno zemljište, ne izuzimajući ni novoselsko, proglašeno za vojno leno austrijskog cara, usled čega su seljaci izgubili i ono malo nade da će se posedovanje nekad izjednač iti sa vlasništvom, nego i zbog toga što je rataru, uopšte uzev, oduzeta neka „njegova” njiva, koju je on sve dotle sa manje ili više uspeha i obrađivao, a data opet, kao graničaru, neka druga, ponajčešće sasvim neobrađena zemlja. Nadalje, seljak je ovom prilikom izgubio i ono malo ekonomske samostalnosti s obzirom da je vojna vlast od njega zahtevala da obrađuje sve veće i veće površine, bez obzira što je on lično daleko bio zainteresovan za livade i pašnjake, a i da se ne govori o tome što je morao da ostane večiti uživalac dobivenih parcela, i to samo dotle dok obavlja graničarske dužnosti, bilo on sam bilo neko od njegovih potomaka.

    Novo selo je već 1767/68, dobilo 3860 kj samo na ime ustanovljenih graničarskih sesija, koja su odmah i isparcelisane, ali se pokazalo da su te površine nedovoljne. Dodeljeni kompleks je bio utoliko manji što proces doseljavanja još nije bio završen, tako da je selu uskoro za iste svrhe moralo biti dato još 1645 kj, što ukupno iznosi 5505 kj zemlje, koja se većim delom sastojala iz osnovnih, neotuđivih nekretnina (Stammgut) sa jedne, i manjim, opet, iz zališnih, otuđivih površina (Überland), sa druge strane. Sesija je u to vreme brojala 24 kj osnovne (oranice i livade) i 6 kj zališne (pašnjaka), svega 30 kj, s tim što je nešto kasnije uvećana za još 4 kj zališne zemlje, tako da je svaka od njih iznosila ne 30, nego 34 kj zemlje,99 ne računajući tu okućnice čije su površine u ovom delu Banata bile neznatne,100 Od prve je izdeljeno 4404, a od druge 1101, svega 5505 kj zemlje. Dodaju li se pak tim površinama i naknadno dodeljena 734 kj pašnjaka, proizilazi da je Novoseljanima kao graničarima u tom trenutku razdaljeno ukupno 6239 kj zemlje, dok su sve ostale seoske površine bile rezervisane za naknadne potrebe čete i puka, s tim što ih je naselje

ipak iskorišćavalo, ali kao skupni, seoski imetak, možda i besplatno. Štaviše, mogućno je da su jedan njegov deo uživali, bar s početka, i pojedini četni oficiri, čega je bilo i po drugim graničarskim naseljima.101     Šta se pak tiče definitivnog sastava sesija i sesionih delova, pa prema tome i prvobitnog poseda, on je izgledao ovako:

 

  Stammgut Überland Dod. od 4 kj Svega
68 cel. sesija (1/1) sa 1.632 kj 408,0 kj 272 kj 312,0 kj
61 tri četvr. s. (3/4) sa 1.098 kj 274,5 kj 183 kj 1.555,5 kj
86 polov. ses. (1/2) sa 1.032 kj 258,0 kj 172 kj 1.462,0 kj
107 četvrt. ses. (1/4) sa 642 kj 160,0 kj 107 kj 909,5 kj
Ukupno 4.404 kj 1.101,0 kj 734 kj 6.239 kj

 

      Pošto je na 322 domaćinstva razdeljeno 5505 odnosno 6239 kj zemlje, to je svaka graničarska kuća dobila (i imala), razume se u proseku, najpre po 13,8 kj, od čega 10,4 kj oranice i livade i 3,4 kj pašnjaka,

a zatim po 16,1 kj zemlje, od čega 10,4 kj oranice i livade i 5,7 kj pašnjaka.102

    Najviše je bilo, dakle, malih i manjih porodica (107) koje su dobile po 1/4 odnosno po 1/2 sesije (86), zatim onih koje su primile po jednu celu sesiju (68) i najzad onih koje su dobile po 3/4 sesije (61). Da su dobijene površine odgovarale sesijama i sesionim delovima, u to ne treba sumnjati. Izuzetak donekle čine četvrtine kao najmanji sesioni delovi, koje možda nisu uvek brojale po 7,5 kj zemlje. No ako je i bilo takvih krnjih četvrtina, one su morale biti veoma retke, tako da su više predstavljale teoretske nego stvarne iznimke.103

    Pošto je reč o sesijama i prvobitno izdeljenoj zemlji, reći ćemo nešto i o veličini seoskog hatara, koja se, kako rekosmo, menjala. Istina, tačnih podataka nema, ali je nesumnjivo da su njegove površine morale biti znatno veće od onih koje su izdeljene seljacima, tim veće što su ovom selu bile dodeljene, još u kameralno vreme, pustare Glogonj i Mali Zeldoš, a nešto kasnije i pustara Malo Dolovo.104 Prema tome, hatar je od samog početka morao imati znatne dimenzije, a pogotovo od 1783, kada su mu arondacijom pridodati znat ni kompleksi na severu. Prema rekapitulaciji osnovnog popisa novoselskim imetaka iz 1799/1800, koja nam je već poznata, njegova površina je iznosila oko 12.000 kj, od čega su graničari u prvi mah dobili nešto više od 50%.105 Nadalje rekapitulacija pokazuje da je u to vreme skoro sva ta zemlja bila u rukama seljaka (rezultat naknadnih dodela, kupovina, nasleđa i uzurpacija), ali je uskoro jedan deo komanda puka dodelila    Vladimirovcu, koji je naseljen u prvim godinama XIX veka. Koliki je taj deo ne znamo tačno, ali ako je suditi po podacima iz 1804. odnosno iz 1809. godine, u čiju tačnost nemamo razloga da sumnjamo, od N. Sela je tom prilikom oduzeto a Vladi mi - rov cu dato oko 1500 kj Vakanta koji je i inače gravitirao prema tom naselju.106

    Prema već pominjanim crkvenim podacima iz 1804, koji su nastali u vezi sa razrezom verskih dažbina individualnim domaćinstvima, Novoseljani su u tom trenutku imali 9.835 kj zemlje, verovatno bez seoskih utrina (i okućnica) koje crkva nije mogla „oporezovati” već i zbog toga što ih je selo iskorišćavalo zajednički. Daleko su precizniji u tom pogledu, a i inače, podaci iz 1809, jer isključuju svaku nedoumicu i nagađanje, kako u pogledu površina tako i u pogledu njihovih kultura. Naime, te godine su registrovane sledeće površine:

 

A. Osnovna dobra (Stammgut):
1. Kućni placevi (Salaševi?) 3 kj
2. Oranice 4.406 kj
3. Livade 1.832 kj
S v e g a 6.241 kj

 

B. Zališna dobra (Überland):
1. Oranice 2.663 kj
2. Livade 1.204 kj
3. Voćnjaci i vrtovi 79 kj
4. Vinogradi 288 kj
S v e g a 4.234 kj

 

   Prema tome, novoselski hatar je 1809. imao ukupno 10.475 kj zemlje, bez sumnje sa čitavim selištem, tj. sa okućnicama koje su iskazane zasebno, i sa utrinom koja je svakako zaračunata u pašnjake (livade), iz čega proizilazi da je 1803. od N. Sela oduzeto oko 1500 kj zemlje, što smo već konstatovali. Što je najvažnije, iz ovih podataka proističe, a ne manje i iz onih iz 1799/1800. godine, da su se kulture preobražavale i menjale, i individualni posedi evoluirali.107 Treba odmah naglasiti, s kulturama u vezi, da Novo Selo nije imalo naročito dobre, plodne zemlje. Naprotiv, ona je u većini neplodna i peskovita, što naročito važi za potese koji gravitiraju prema Peščari. Da ta zemlja nije bila najbolja, svedoče i podaci iz

1799/1800, čijom je klasifikacijom obuhvaćen čitav hatar, izuzev 220 kj vinograda, što dokazuje da prvoklasne zemlje skoro nije ni bilo, a i ono malo što je bilo odnosi se isključivo na pašnjak. Od čitave te

zemlje bez vinograda pojedine kulture (klase) su brojale, i to:

 

   1.Oranica (II kl.) 5898 kj

 2.Livade (II kl.) 2436 kj

3. Pašnjak (I kl.) 443 kj

   4. Pašnjak (II kl.) 2990 kj

____________________________

S v e g a 11.767 kj108

 

    Teško je govoriti o kulturama zemljišnih parcela u XVIII veku, ali je sasvim sigurno da su već s početka razorane ne baš male povr šine, koje su se zatim iz godine u godinu sve više uvećavale, dok je livada i pašnjaka bivalo sve manje. Kako je taj proces tekao, najbolje se vidi po tome što je 1799/1800. registrovano, kao što smo videli, 5898 kj oranice, 5869 kj livade (i pašnjaka) i 220 kj vinograda, svega 11.987 kj zemlje. A pošto je sa razoravanjima nastavljeno i u prvim godinama XIX veka, to je već 1809. zabeleženo 7069 kj oranice, 3036 kj livade (i pašnjaka) i 288 kj vinograda, svega 10.475 kj zemlje, i to sa 82 kj voćnjaka i vrtova, iz čega proizilazi da su livade i pašnjaci umanjeni za 2833 kj. Doduše, od te površine Vladimirovac je dobio oko 1500, tačnije 1512 kj Vakanta, ali ostaje činjenica da su se oranice u tom međuvremenu uvećale za 1253 kj (sa 82 kj vrtova), a vinogradi za 68 kj, što znači da su Novoseljani razoravali i pretvarali u obradivo zemljište prosečno oko 150 kj godišnje, prvenstveno livada, a donekle i pašnjaka.109

    Razumljivo je da se smanjenje pašnjaka (i livada) i povećanje oranica moralo odraziti i na svako novoselsko domaćinstvo, kojih je u selu 1799/1800. bilo 322, a 1809. 329. Jer dok je 1800. svaka kuća u proseku imala po 18,4 kj oranice, 18,3 kj livade i pašnjaka i skoro 0,7 kj vinograda, svega 37,4 kj zemlje, dotle je ona u 1809. u proseku imala po 21 kj oranice, 9 kj livade i pašnjaka, 0,8 kj vinograda i 0,2 kj vrta,

svega 31 kj zemlje i nešto više. Uporede li se ovi imeci i njihove kulture sa prvobitnim imecima i njihovim kulturama, onda su razoravanja sasvim evidentna i očigledna, mada postupna i spora, bez obzira što je N. Selo baš u ovom mahu (početak XIX veka) došlo do svog poznatog pašnjaka u Pančevačkom ritu, čija je površina iznosila 2500 kj, koji će u njegovom posedu ostati sve do 1935. g.110

    Za razliku od kultura i njihovog preobražavanja, koje se manje vide a više naziru, veličina graničarskih poseda je daleko evidentnija, utoliko pre što su već 1799. registrovani i znatni pojedinačni imeci. Štaviše, evolucija novoselskog individualnog imetka je manje-više identična ne sa povremenim uvećanjima, kako bi se inače moglo pomisliti, nego sa konstantnim narastanjima, koja su naročito karakteristična za XVIII vek.   Takvi zaključci proističu iz svih raspoloživih podataka koji ne ostavljaju mesta sumnjama i dvoumljenjima.

   Da je tako, dokazuje pre svega to što su Novoseljani kao graničari prvobitno dobili (sa dodatkom od 734 kj) 6239 kj zemlje, ili 52% u odnosu na čitav hatar koji je i tada brojao, kako izgleda, 11,987 kj.

   Međutim, već 1799/1800. u njihovim rukama bilo je ne 6239, nego 11.742 kj, tj. skoro sva novoselska zemlja, izuzev 143 kj parloga (136 kj oranice, 5 kj livade i 2 kj vinograda) i 102 kj crkvene zemlje (72 kj pašnjaka I klase i 30 kj livade II klase), svega 245 kj. God. 1804. korisni seljački imeci brojali su 9835 kj, dok su preostalih 640 kj predstavljale seoske okućnice, ulice, putevi, četni poligon i slično. A pošto je 1803. od N. Sela oduzeto 1500 kj Vakanta, koji je dat Vladi mi rov cu, to je i 1809. stanje bilo nešto drukčije, ali samo u pogledu prosečne veličine seoskih imetaka, koji su bili donekle smanjeni već u 1804. godini111 dok je hatar i ovoga puta u celini pripadao graničar ima, koji su na njega morali plaćati i porez. Izuzetak čini samo crkvena zemlja, koja je bila oslobođena od državnih dažbina.112 Podaci ne govore o tome koliko su od te zemlje uživala domaćinstva po naosob, a koliko čitavo selo skupno, ali je bitno to da je ona oduvek pripadala samim graničarima, izuzev možda u prvim dvema decenijama, tj. između 1767/68. i 1790/91. god.113

    Pošto se skoro čitav hatar nalazio u rukama sela, nesumnjivo je da komanda čete već u prvim godinama XIX veka nije imala nikakvih zemljišnih zaliha ni za podmirenje tekućih, internih potreba ni za nova doseljavanja, što znači da su njene rezerve u to vreme predstavljale samo napuštene ili pak zapustele njive raseljenih odnosno izumrlih graničara i graničarskih porodica. Štaviše, elementarni popis seoskih domaćinstava i njihovih imetaka iz 1799/1800. dokazuje da u mestu nije bilo ni rezervnih placeva, a kamoli zemlje.114

   O napredovanju individualnog novoselskog imetka veoma rečito govori i njegova prosečna veličina iz pojedinih godina za koje postoje odgovarajući podaci. Tako je njegova prosečna veličina (površina) 1767/68. (?) iznosila 16,1 kj, 1799. 37,4 a 1809. g. 31,0 kj zemlje, iz čega proizilazi da se on uvećao, uopšte uzev, još u XVIII veku, za više od 200%. Priloženi spisak novoselskih domaćinstava i njihovih ime taka dokazuje da je već tada bilo veoma malo poseda koji su odgovarali svojim prvobitnim veličinama, budući da su se mnogi u međuvremenu osetno uvećali, pokatkad i za dva-tri puta. Da bi paradoks bio veći, umanjeni, krnji posedi gotovo i da nisu registrovani. Pri lo že ni spisak nadalje svedoči da su se individualni seoski imeci u naj ve ćoj mogućoj meri uvećali i pojedinač no, a ne samo „frontalno” i celo vito. Doduše, posedi koji se po svojim dimenzijama tako vidljivo izdvajaju nisu osobito brojni a ni veliki kao što će to biti nešto kasnije, ali je činjenica da su se uvećavali, u prvo vreme nasleđima i naknadnim dodacima, a posle i

kupovinama.115

   Teško je reći kako je došlo do tako velikih promena u površinama graničarskih imetaka, čije su se veličine za samo dve-tri dece nije tako reći udvostručile, tim teže što podaci ne sadrže nikakva

objašnjenja, ali ako se ima u vidu činjenica da je promet zemljom bio prilično ograničen, i to samo na zališna dobra, dok se osnovni imeci nisu smeli ni založiti ni otuđiti, bar ne od 1797, zatim da su 1787. zabranjene legalne, a 1800. i potajne deobe kućnih zadruga, onda se nameće zaključak da su se novoselski individualni posedi mogli uvećati prvenstveno nasleđima, što naročito važi za osnovne gruntove, koji se nisu uvek olako mogli ni prodati ni kupiti.116 A pošto bezemljaši nisu ni registrovani, nasleđa su bila utoliko češća i

vrednija. Drugim rečima, njih su dobrim delom uvećali mirazi odnosno ženidbe i udadbe, zatim primanja nezbrinutih, u većini slučajeva starijih lica sa zemljom pod svoj krov, i to pod sasvim određenim, sračunatim uslovima, zatim raznorazna raseljavanja ili pak izumiranja samohranih porodica bez potomstva čiji su imeci prelazili u ruke spretnijih pojedinaca, a ne čete i puka, ponajčešće kao određeni, celoviti sesioni delovi. Istina, osnovni imeci su pokatkad i prodavani odnosno kupovani, kako pre tako i posle 1797, ali su za njih i

njihov „promet” važna i karakteristična nasleđa pomoću kojih je i zališna zemlja ovda-onda prelazila iz vlasništva u vlasništvo.117

    Pa ipak, zališne površine su se ponajčešće kupovale odnosno prodavale pre nego što bi iz ovog ili onog razloga bile oduzete.

  Utoliko pre što je promet njima bio dozvoljen, razume se uz saglasnost komande puka i što su one u većini bile neobrađene i prema tome jevtinije pa i više tražene. Međutim, te i takve parcele vazda behu

manje ne samo od osnovnih gruntova, nego i od zališnih površina dobijenih u ime ovog ili onog dela jedne određene sesije. To dokazuju mnoge Überland-ske površine, a naročito vinogradi, koji su tako često menjali gospodare.

    Iako su nasleđa i kupoprodaje bili praksa a ne pojava, njih su ipak uslovljavale mesne prilike odnosno raseljavanje jednih i doseljavanje drugih stanovnika, zatim izumiranje porodica i nemarnost komandnog osoblja čete koje nije uvek po službenoj dužnosti „obudovele” parcele obezbedilo za nove doseljenike odnosno graničare, što je inače bilo dužno da čini. Naime, da nije bilo raseljavanja i izumiranja, kao i seljačke spretnosti koja je znala da iskoristi podmitljivost ili pak nemarnost četnih rukovodilaca nadležnih za kolonizaciju i katastar, sasvim je sigurno da ne bi bilo tolikih nasleđa i kupoprodaje, a samim tim ni „frontalnog” uvećavanja individualnih poseda. U svakom slučaju, četa je ostala bez zemljišnih zaliha usled njihovih naknadnih parcelacija i dodela kasnije prispelim kolonistima, dok su Novoseljani uvećali svoje imetke zahvaljujući izumiranju jednih i raseljavanju drugih graničarskih porodica, kojih početkom XIX veka u selu već nije bilo.

   Međutim, pogrešno bi bilo misliti da su sva novoselska domaćinstva uvećala svoje imetke nasleđima i kupoprodajama, a pogotovo samo njima. Naprotiv, znatan broj kuća je to postigao dobijanjem novih, dodatnih površina na ime povećanog broja svojih žitelja, a pokatkad i samih vojnika, bilo da je do toga došlo prirodnim putem, tj. natalitetom i ženidbama, bilo pak prihvatanjem (primanjem) kakve novonaseljene porodice bez kuće, u kojim slučajevima su se dobijale samo oranice, livade i pašnjaci, što najbolje ilustruju dodatne površine iz Priloga, od kojih su mnoge identične sa ovom ili onom, obično manjom i nepotpunom zemljišnom celinom bez okućnice i vinograda. Jedino se tako i može objasniti to što su se toliki naknadno dobijeni imeci 1799/1800. poklapali sa određenim sesionim delovima ili celinama, pa i sa više njih, kao što je slučaj, na primer, sa domaćinstvom Grigorija Dudeleca, koje je imalo, bez vinograda i okućnice, 2 i 3/4 sesije.118

   Veličina novoselskog individualnog imetka nije zavisila, dakle, samo od starta i ekonomske snage svakog pojedinog domaćinstva u nekom određenom trenutku, nego i od čitavog niza drugih činilaca i okolnosti, a naročito od broja duša sposobnih za rad, zatim od njihove preduzimljivosti i umešnosti, ne izuzimajući ni štedljivost, zatim od nasleđa, dobrih kupoprodaja i naknadno dobijenih površina, pa i od sticaja raznoraznih povoljnih okolnosti koje se u svakodnevnom, praktičnom životu jednostavno nazivaju „srećom”. I ako je suditi po samim posedima i njihovim tako vidljivo uvećanim površinama, popis imetaka iz 1799/1800. dokazuje da je u N. Selu bilo svega toga, a najviše računanja.

   O faktičkim promenama individualnih poseda u odnosu na formalne, fiksne sesije i njihove delove veoma jasno govori i njihova vlastita struktura, koja se najbolje vidi iz sledećeg pregleda:

   Od 261 kuće čiji su popisni listovi iz 1799/1800. očuvani, samo je 128 imalo posede čije su površine bez okućnica tačno odgovarale sesijama ili pak određenim sesionim delovima koji su svojevremeno mogli biti dobijeni, od čega 28 otpada na površine ravne 1/4, 68 – 1/2, 22 – 3/4 , a 10 celim sesijama, dok su imeci svih ostalih domaćinstava u to vreme (133 bez onih 59 o kojima ne postoje podaci iz te godine) bili redovito veći ili manji, ako ne za kakvu celovitu, značajniju površinu, onda bar za neki manji dodatak ili recimo vinograd.119

   Pregled dokazuje da je samo 1 od 261 domaćinstva bilo bez svoje zemlje. Starešina tog domaćinstva bio je Jeremije Flora, koji je u vreme popisa imao samo kuću (br. 207). Doduše, i Flora je ranije imao zemlje, neznamo tačno koliko, ali je ona preneta na ime Petra Flore (k. br. 164) pre, a možda i 1799. god. Iz Priloga se vidi da je P. Flora imao znatno više zemlje nego što je mogao dobiti, pa je nesumnjivo da je on do viška došao kupovinom, a možda, bar delimice, i mirazom. Takvih slučajeva nasleđa, kupovina, miraza i sl. bilo

je dosta, tako da taj prenos, izvršen bez sumnje pred sam popis, ne predstavlja nikakav izuzetak.120

   Od 3 domaćinstva sa manje od 5 kj zemlje, 2 su sveštenička. Pored kuće (br. 121) pop Petar Mihajlović je imao samo 1 kj i 842 kv hv, a pop Lazar Knežević (k. br. 124) 2 kj i 56 kv hv vinograda.

    Mihajlo Kreculj (k. br. 272), za koga nije rečeno šta je po zanimanju, imao je 1/8 sesije odnosno 4,25 kj, od čega 3 kj oranice i 1,25 kj livade. Sveštenici su najverovatnije do nekretnina došli putem miraza, a

možda i kupovinom, dok je Kreculj svoje mogao dobiti i od čete, i to poslednjih godina XVIII veka. Kako izgleda, to su najmanji novoselski imeci koji nisu odgovarali nijednom od postojećih sesionih delova,

dok su svi ostali bili neuporedivo veći.

     Pa ipak je u N. Selu bilo ne malo kuća koje su i pored svih tih nekretnina živele prilično bedno, što naročito važi za domaćinstva bez dovoljne radne snage, koja su vazda bila zapuštena a ne retko i prezadužena i koja su pre ili posle počinjala da prodaju ili da ustupaju svoju zemlju drugim, jačim kućama.  To utoliko pre što je stočarstvo još uvek bilo daleko važnije i unosnije od ratarstva koje će se tek docnije razviti do rentabiliteta i proizvodnje viška.

   Istina, u XVIII veku se to još ne nazire tako jasno, jer su se individualni imeci uvećavali i to prvenstveno na račun iščezlih porodica i njihovih poseda, ali je nesumnjivo da je bogaćenje jednih uslovilo, manje ili više, i osiromašenje drugih.

     Početkom XIX veka, međutim, i u Novom Selu počinju slobodnije da se otuđuju, upravo zakupljuju manje ili veće zemljišne parcele i kompleksi, najpre potajno, a posle sa znanjem pa i sa odobrenjem

nadležnih vlasti. Štaviše, kupoprodaje su bivale sve češće i spekulativnije, naročito posle 1807, kada je, između ostalog, i kolonizacija uglavnom već bila završena i raseljavanje prestalo i kada je komanda

čete uveliko već bila ostala bez zemljišnih zaliha. Zahvaljujući tome, a i nekim drugim okolnostima, seljački imeci su nastavili još više da se menjaju i preobražavaju, upravo da se uvećavaju, ali ovog puta i da se umanjuju, što dokazuje i toliko pominjana katastarska knjiga iz 1809. god. Doduše, ona ovde (u Prilogu) nije celovita, tako da se ne bi moglo prikazati svako pojedino uvećanje odnosno otuđenje nekretnina, a time i osiromašenje, ali to ne menja stvar, jer se njena suština i tako sasvim dobro vidi. Dok je Gr. Dudelec, na primer, 1800. imao 79,5 kj zemlje i verovatno bio jedan od najvećih posednika u selu, dotle je Sima Bogdanović sada (1809) imao više od 118 (skoro 3,5 sesije), a Jakov Šurjanac čak 140 kj zemlje (više od 4 sesije).121 Ti i takvi imeci nisu mogli biti toliko uvećani ni mirazima ni nasleđima, pa ni naknadno dobivenim površinama, već pre svega kupovanjima i dokupljivanjima. Prema tome, takve kuće su svoje gruntove mogle uvećati samo na račun drugih graničarskih kuća koje su bile prisiljene da prodaju svoje nekretnine, pa ne može biti nikakve sumnje da su i ovde promet i otuđenja imetaka, a time i osiromašenja i bogaćenja, otpočela mnogo pre no što će graničari postati vlasnici zemlje koju su tako dugo uživali pod izuzetno nepovoljnim uslovima.

 

*

* *

 

    Kad je Austrija zauzela Banat, srednjovekovnog Novog Sela nije bilo, te je registrovana samo njegova (istoimena) pustara koja je neko vreme pripadala temišvarskoj administraciji a posle Banatskoj vojnoj granici. Pustara je ponovo naseljena 1754. godine, ali je novo selo podignuto u Paprenoj dolini, nedaleko od sadašnjeg naselja. Ta naseobina je imala samo nekoliko desetina kuća, pa je uskoro preseljena na drum Pančevo–Alibunar, gde se i danas nalazi, ali kao jedno od najvećih banatskih naselja koje je odmah i ušoreno. Pored starosedelaca iz Paprene doline, ako se oni tako mogu nazvati, ovde su naseljene (na drumu) i neke druge porodice, pridošle izdalje, tako da je u mestu već 1765. zabeleženo 150 kuća. Ovo preseljavanje, a i kolonizacija, vezano je za osnivanje XII graničarskog puta u čiji sastav je ušlo i N. Selo, i to kao četno mesto. Ali postojećih 150 domova nije moglo da obezbedi potreban broj stalnih vojnika, pa je u mestu 1767/8. kolonisano 170 novih domaćinstava, što znači da je selo u to vreme brojalo oko 320 kuća.  No kako je 1777. g. registrovano ukupno 409, nema sumnje da je pridolaženja bilo i kasnije. Međutim, pod kraj XVIII veka bilo je i raseljavanja, o čemu svedoči i to što je u selu 1804, na primer, zabeleženo samo 317 domova.

    Prvi novoselski stanovnici behu Srbi, od kojih su neki poticali iz okolnih, starih naselja. O broju Srba podaci posebno ne govore, ali je sigurno da su bili u znatnoj većini prema ostalim novoselskim žiteljima, bar do kraja XVIII veka. Međutim, ovde su prema jednom podatku već 1765. naseljeni i prvi Rumuni, od kada se naselje vodi kao srpsko-rumunsko. Iste te godine je carica svojom naredbom od 11. IX zabranila dalje useljavanje Rumuna u Banat, ali neki podaci svedoče da su se oni i kasnije ovde naseljavali, ako ne odmah posle 1765, onda pod kraj XVIII veka, kada je njihovih bratstava bilo mnogo više nego što ih je moglo biti 1765. Inače su srpsko-rumunski odnosi u to vreme bili uglavnom korektni i dobri, što je i razumljivo s obzirom da su, živeći zajedno, jedni na druge bili upućeni. Da ti odnosi budu dobri doprinela je i jedna vera, crkva, škola, pismo, itd., a i da se ne pominju uzajamna kumovanja i međusobne ženidbe i udadbe.

     Novoseljani su se bavili gotovo isključivo zemljoradnjom, od koje su i živeli. Pošto su selu bile dodeljene pustare Glogonj i Mali Zeljdoš, a zatim Malo Dolovo i vladimirovački Vakant u iznosu od 1500 kj, novoselski hatar je brojao oko 12.000 kj. No kad je naseljen Vladimirovac, čijem je hataru vraćen Vakant, N. Selu je ostalo oko 10.500 kj zemlje, koja se i danas nalazi u njegovom posedu. U prvo vreme je bilo mnogo više pašnjaka i livada, ali su se njihove površine od godine do godine smanjivale, dok su se oranice uvećavale. Shodno postojeć em broju domaćinstava, broj sesija i sesionih delova je ustanovljen na 322, s tim što su se njihove vrednosti uvećavale, a veliči ne, opet, razbijale, već prema tome kako su deljeni pojedini zemljišni kompleksi i kako su se domaćinstva množila odnosno uvećavala. Najpre je svako domaćinstvo dobilo po 13,8, a zatim po 16,1 kj oranice, livade i pašnjaka zajedno. Međutim, vremenom su graničarski posedi počeli da se menjaju i preobražavaju. Zahvaljujući raznoraznim okolnostima, a pre svega nasleđima i kupoprodajama, jedni imeci su se uvećali a drugi smanjili.

 

PRILOG:

S P I S A K

NOVOSELSKIH DOMAĆINSTAVA I NJIHOVIH

NEKRETNINA IZ

1799/1800. GOD.

Pošto nas interesuju seoska bratstva i kuće odnosno doma ćin stva, kao i njihovi nepokretni imeci, ovaj Spisak je načinjen, već je rečeno, po najstarijem novoselskom dokumentu do koga se moglo doći, tj. po rekapitulaciji (knjizi) osnovnog popisa seoskih domaćinstava i njihovih imetaka iz 1799. g. (popis je izvršen 1799, dok je knjiga sačinjena 1800). Ta knjiga se sastoji iz odgovarajućeg broja popisnih listova (svako domaćinstvo-kuća ima svoj list), čiji je redosled identičan sa redosledom starih kućnih brojeva.

    U izvornom smislu to važi za sve podatke i sva domaćinstva, od kojih poslednjih 6, verovatno tek zasnovanih, bejahu bez svojih brojeva. Izuzetak čine domaćinstva-kuće od br. 130 do 198 zaključno (59 kuća i 1 suvača), čijih popisnih listova nema. No da bih kompletirao Spisak domaćinstava, poslužio sam se katastarskom knjigom sela iz 1809. godine, iz koje sam povadio ne samo imena vlasnika tih 59 odnosno 60 kuća, jer su ove najverovatnije i 10 g. ranije bile njihove, nego i podatke koji se odnose na njihove nekretnine.

    Međutim, izgleda da su te knjige sastavljali Nemci, pa su neka imena i prezimena ispisana pogrešno, tako da sam ih morao ispraviti prema njihovim stvarnim oblicima, koji su i danas evidentni, ili pak prema

oblicima registrovanim u matrikulama rođenih, koji su daleko tačniji, odnosno prema već datom spisku novoselskih prezimena iz toga vremena.

    Ukoliko se radi o slovnim pogreškama, kojih je najviše (piše, na primer, Buloj mesto Baloj, Tudom mesto Sudom, itd.) i skraćivanjima (Mihajlov mesto Mihajlović, Modošan mesto Modošanin), ispravio sam ih bez posebnih napomena, dok su krupnije ispravke registrovane na kraju Priloga, i to onim redom kojim teku one same i kućni brojevi. Ispravljajući te i takve pogreške, u nekim slučajevima pored imena vlasnika iz 1799/1800. pominjem i imena suposednika i naslednika koja su registrovana u kat. knjizi iz 1809. g. A da bih bio jasniji, dodajem odmah i to da se „Ostale površine” uglavnom odnose na vinograde, a kod kuća br. 139–198 (stanje iz 1809. g.) još i na voćnjake. Spisak glasi:

 

Br.

kuće

Prezime

(i ime)

starešine domaćinstva

Poseduje zemlje
Oranice Livade Ost.površ. Svega
kj kj kv hv kj kv hv kj kv hv
1. Baloj (Marin) 12 5 - - - 17 -
2. Pandurov (Jefta) 18 7 800 - - 25 800
3. Dudulec (Grigorije) 54 22 800 2 1.597 79 797
4. Avramov (Janko) 48 20  – 3 730  71 730
5. Petković (Nikola) 24 10  –  –  34
6. Tabak (Jorgovan) 12 5 –  17
7. Birtašev (Pavle) 6 2 800 –  8 800
8. Kunatorov(ić, Gavrilo)    6     2 800 1500 9 700
9. Buzdika (Drago) 6    2 800 –  8 800
10. Pavlišanin (Ilija) 18    7 800 950 26 150
11. Mihajlović (Jovan) 12      5 17
12. Idvorac (Gligorije) 12      5 17
13. Šofej (Sava) 18      7 800 1 808 27 8
14. Venjac (Pavko) 18      7 800 633 25 1433
15. Ostrovac (Milija) 12    5 –  17
16. Bugarin (Jovan) 12      5 1 18
17. Marjanov(ić, Proka) 12      5 17
18. Krajnjan (Radul) 12      5 17
19. Stojković (Stojko) 12      5 17
20. Stojković (Kosta) 6      2 600 1100 9 100
21. Konstantinov (Preda) 6      2 800 8 800
22. Stojanov(ić, Radul) 12      5 17
23. Radin (Stojan) 18      7 800 25 800
24. Modošanin (Sava) 18     7 800 1  1252 26 452
25. Glogonjac (Spasoje) 12     5 17
26. Bokinac (Stanko) 18      7 800 25 800
27. Markov (Todor) 12     5 17
28. Dogan (Martin) 12      5 17
29. Caran (Andrija) 6      2 800 8 800
30. Sudom (Jovan) 18      7 800 1 841 27 41
31. Dumnja (Mihaj) 18      7 800 25 800
32. Bokinac (Stanoje) 12      5 17
33. Ilijin (Živko) 18      7 800 25 800
34. Caran (Panta) 6      2 800 8 800
35. Tođeraš (Avram) 6      2 800 8 800
36. Šoka (Zanfir) 12      5 17
37. Todorov (Radul) 12      5 600 17 600
38. Sočinjanc (Jovan) 9     3 1200 12 1200
39. Čizmar (Nikola) 6     2 800 8 800
40. Enesa (Petru) 12      5 17
41. Krajovan (Jovan) 12      5 17
42. Turkan (Avram) 6      2 800 8 800
43. Ortopan (Šerban) 6      2 800 8 800
44. Butea (Petar) 12      5 589 17 589
45. Ristić (Mihajlo) 6      2 800 8 800
46. Munćan (Dimitrije) 12      5 865 17 865
47. Mogec (Jovan) 12     5 17
48. Krašovan (Janko) 6      2 800 8 800
49. Pomana (Konstantin) 12      5 1288 17 1288
50. Lincu (Pavle) 6    2 800 1072  9 272
51. Deliblaćanin (Maksim) 12      5 17
52. Erdeljan (Petar) 12     5 17
53. Bogdanov(ić, Josim) 12      5 17
54. Stamena (Opra) 18     7 800 25 800
55. Pančevan(c, Jela) 9      3 1200 12 1200
56. Jovanović (F...?) 6      2 800 8 800
57. Krišan (Marko) 12      5 17
58. Erdeljan (Georgije) 12      5 17
59. Sakuljanin (Stojko) 12      5 17
60. Bugarin (Petko) 12      5 1266 17 1266
61. Govedar (Kostadin) 12      7 800 1 80 20 880
62. Govedar (Mihajlo) 6     2 800 793 8 1593
63. Petrović (Jovan) 12      5 17
64. Jon (Konstantin) 12      5 17
65. Caran (Toma) 24      10 34
66. Erdeljan (Petar) 12     5 17
67. NJegru (Koman) 30     12 800 1 43 800
68. Turkulj (Dimitrije) 18      7 800 2 236 27 1036
69. Munzat (Preda) 12      5 1200 17 1200
70. Roškulec (Petar) 24      10 1 227 35 227
71. Bugarin (Jovan) 18      7 800 1 922 27 122
72. Ortopan (Mateja) 48      20 4 1570 72 1570
73. Marinović (Kosta)  12      5 1426 17 1426
74. Vladulec (Jovan) 12      5 17
75. Marišesko (Aleksa) 24     10  – 1 80 35 80
76. Boljanac (Vesa) 36      15 1 1449 52 1449
77. Boljanac (Josim) 24      10 3 365 37 365
78. Boljanac (Nikola) 18      7 800 1 400 26 1200
79.  Ungar (Vladul) 6      2 800 8 800
80. Konstantinov (Živojin) 12     5 17
81. Stomolišan(?, Marko) 18     7 800 25 800
82. Boljanac (Širš) 12     5 17
83. Boljanac (Nikola) 24     10 34  –
84. Boljanac (Ignjat) 30 12  800  – 1091 43 291
85. Boljanac (Josim) 36    15 1 1287 52 1287
86. Boljanac (Aleksa) 48     20 2 590 70 590
87. Boljanac (Mihajlo) 12      5 17
88. Bugarin (Sima) 18  7 800 3 910  29 110
89. Bugarin (Georgije) 30      12 800 3 470 45 1270
90. Boljanac (Jon) 24      10 1 940 35 940
91. Manja (Šerban) 36      15 2 36 53 536
92. Mihajlović (Jovan) 18      7 800 2 335 27 1135
93. Dimitrijević (Vlada) 24      10 1 128 35 128
94. Rusovan (Konstantin) 12  5 –  17  –
95. Krajnjan (Pervul) 36     15 1 101 52 101
96. Dimitrijević (Pavle) 24      10 1 69 35 69
97. Stan (Stevan) 6     2 800 8 800
98. Bolnožan (in, Živojin) 42    17 800 1555  60 735
99. Klineša (Stojko) 24      10 1 1071 35 1071
100. Martinov(ić, Jovan) 18      7 800 25 800
101 Erdeljan (Vasilije) 24      10 1 830 35 830
102 Rusovan (Mihajlo) 30      12 800 1 28 43 828
103 Bolnožan(in, Marjan) 18      7 800 800 26
104 Grbalj (Panta) 12      5 17
105 Erdeljan (Jakov) 18      7 800 1 1000 27 200
106 Stančul (Toma) 36      15 1 300 52 300
107 Lincu (Paun) 24      10 924 34 924
108  Rošulj (Dimitrije)      12 5  17
109 Deliblaćanin (Georgije)       9 3 1200 12 1200
110  Kokora (Martin)       12 5 17
111  Okanj (ac. Martin)15       12 5 17
112  Rusovan (Jovan)       6 2 800 8 800
113  Mik (Strajin)       18 7 800 1 1245 27 445
114  Erdeljan (Jovan)      18 7 800 1 1401 27 601
115  Rusovan (Stan)       18 7 800 1 900 27 100
116  Njegru (Nedeljko)       18 7 800 1 355 26 115
117  Beznja (Kosta)      12 5 800 17 800
118 Beznja (Mihajlo)       12 5 1 977 18 977
119  Ženar (Lazar)       18 7 800 1 26 800
120

 Muculj (Petar)      

24 10 2 494 36 494
121  Mihajlović (, pop Petar)       1 842 1 842
122  Marcinjan (Jova)       24 10 1 1515 35 1515
123

 Marcinjan (Vasa)      

12 5 17
124  Knežević (pop Lazar)       2 56 2 56
125  Jonov (\ura)       12 5 17
126  Mihajlović (Jovan)       6 2 800 1212 9 412
127  Mik (Preda)       12 5 17
128  Kara (Marin)       36 15 1 1354 52 1354
129 Đakonov(ić, Petar)       18 7 800 1268 26 468
130 Fokšan (Janoš)       15 6 400 1330 22 130
131  Vakant16      
132

 Kosanić (Radivoj)      

24 10 34
133  Tabak (Gruja)       12 5 17
134  Carin (Pavle)      18  7 800 25 800
135  Gađanin (Martin)       24 10 34
136  Popović (Todor)       18 7 800 25 800
137  Carin (Nikola)       36 15 1 1300 52 1300
138  Krčmarov (Jefta)       24 10 1 801 35 801
139

 Veselinov (Jovan)      

30 12 800 1040 43 240
140  Šurjanac (Petar)      96 40 4  650 140 650
141  Kojić (Rista)       36 15 1 460 52 460
142  Vešezan (Atanasije)       30 12 800 42 800
143  Lackov (Nikola)       12 5 17
144  Kojić (Jovan)       66 27 800 3 796 96 1596
145  Pavlišanin (Đoka)     18 7 800 1 180  26 980
146  Čavoški (Sava)       54 22 800 3 88 79 888
147

 Knežević (Momir)      

30 12 800 1 300 43 1100
148  Čučunbir (Manojlo)       34 4 133 38 133
149  Popović (Aleksandar)       12 5 440 17 440
150  Ženar (Nestor)      54 12 200 3 70 69 270
151  Đakonov(ić, Barbul)      12 5 940 17 940
152

 Bogdanov(ić, Jeremije)      

102 42 800 7 940 152 140
153  Blaž (Kračun)      36 15 2 870 53 870
154  Sudom (Mila)     42 12  – 1 320 62 320
155  Arsenijević (Dimitrije)      12 5 3 1320 20 1320
156  Govedar (Janko)      12 5 17  –
157  Martinov(ić, Paun)       48 20 2 300 70 300
158  Tomić (Paun)       12 5 17
159  Parčanin (Jovica)    24 9  300 1 795 34 1095
160  Babulj (Pavle)      12 5  – 17
161  Flora (Konstantin)      30 12 800 2 790 44 1590
162  Bogdanov(ić, Prvul)       36 15 3 466 54 466
163  Bokinac (Jefta)      30 12 800 2 832 45 32
164  Flora (Petar)       60 25 1 980 86 980
165  Nikolić (Sava)      12 5 17
166  Aleksić (Boža)       30 12 800 1 600 43 1400
167  Radovančev (Andrej)       30 12 800 4 89 46 889
168  Sudom (Jovan)       48 20 2 121 70 1210
169  Jovanović (Nikola)       6 2 800 8 800
170  Stojanov(ić, Kosta)      48 21 1200 5 870 75 470
171  Janča (Kosta)       4 1545 4 1545
172  Popović (Filip)       6 2 800 8 800
173  Jovanović (Jovan)     16  52 1 1410 69 1410
174  Jovanović (Branko)     18 7 800 2 290  27 1090
175  Jovanović (Atanasije)       12 5 1 140 18 140
176

 Stejić (Jovan)     

54 22 800 1 780 77 1580
177

 Krčmarov (Steva)      

24 10 1500 34 1500
178  Kanački (Jovan)      48 18 1200 1590 67 1190
179  Jovanović (Manojlo)       6 2 800 8 800
180  Modošanin (Mateja)      24 10  – 1350 34 1350
181

 Modošanin (Ilija)      

30 12 800 1 100 43 900
182  Obođanin (Ilija)     18 7 800 1 1130  27 330
183

 Sefkerinac (Nikola)      

24 10 34
184

 Šurjanac (Josim)      

12 5 17
185 Pandurov (Života)      18 7 800 25 800
186  Simić (Đuka)      18  7 800 25 800
187

 Modošanin (Jakov)      

12 5 17
188

 Smoljan(ov, Dimitrije)      

30 12 800 42 800
189  Smoljan(ov, Nikola)       24 10 1 50 35 50
190  Vada (Jovan)       18 7 800 25 800
191

 Beka (Vesa)      

42 17 800 1 983 61 183
192  Stanilov (Nikola)       18 7 800 25 800
193

 Pernjak (Josim)     

30 12 800 1 54 43 854
194  Markušev (David)17      12 5 1 726 18 726
195  Sabov (Petar)18       13 5 2 800 20 800
196

Dočanin (Mihajlo)    

30 12 100 1 1118  43 1218
197  Petković (Todor)       18 7 800 1 366 26 1166
198  Suvača (Rossmühle)19      
199  Zagajčanin (Kosta)       30 12 800 2 1001 45 201
200

 Mandraš (Nikola)      

12 5 1130 17 1130
201

 Robu(l, Radul)      

24 10 1 35
202  Caran (Sreda)       24 10 34
203  Čebzan (in, Vasilije)       18 7 800 25 800
204  Zajčev (|Živojin)       12 5 1 897 18 897
205  Pančevac (n, Staja)       18 7 800 25 800
206  Lautaš (Toma)       6 2 800 8 800
207

 Flora (Jeremije)      

208  Tomić (Bukur)20       6 2 860 8 860
209  Vakar (Todor)      12 5  – 1 18
210  Dobričanin (Živojin)       12 5 570 17 570
211  Bojer (Jon)       24 10 1441 34 1441
212

 Kirka (Krsta)     

12 5  – 1200 17 1200
213  Erdeljan (Todor)       36 15 1 116 52 116
214  Bokinac (Jovan)       24 10 1 686 35 686
215  Margitičanin (Jovan)       18 7 800 3 1027 29 227
216  Erdeljan (Mihajlo)      30 12 800 1 1455 43 655
217  Bugarin (Jovan)       18 7 800 1 317 26 1117
218  Čebzan (in, Gruja)      12  5 17
219  Čebzan (in, Sava)       42 17 800 2 767 61 1567
220  Perkošan (Martin)       42 17 800 1 1204 61 404
221  Bolnožan(in, Ilija)      30 12 800 1 43 800
222  Bolnožan(in, Dimitrije)   36  15  2 727 53 727
223  Bolnožan(in, Strajin)       18 7 800 1 987 27 187
224  Lazarov (Nedeljko)21       18 7 800 1 891 27 91
225  Žarkov (Todor)     24 10 213  34 213
226  Dočanin (Sima)       24 10 1 857 35 857
227  Pamuklić (Sava)       24 10 1245 34 1245
228 Palikuća (Vasa)       36 15 1 1238 52 1238
229  Maljica (Stanko)       24 10 1 1459 35 1459
230  Omorac(jan, Petar)22       24 10 34
231  Beka (Simeon)       24 10 34
232  Skuljan(in, Martin)       12 5 17
233  Sabov (Ilija)     12  5  – 17
234  Grujić (Jovan)       12 5 17
235  Filipov (Milutin)       6 2 800 8 800
236  Pandurov (Panta)       12 5 17
237  Kuzman (Trailo)       12 5 17
238  Fišća (Isak)       18 7 800 25 800
239  Fišća (Trailo)       24 10 34
240  Birđan (Ilija)      18 7 800 25 800
241  Birđan (Simeon)       36 15 51
242  Malajmare (Trailo)       18 7 800 25 800
243  Tođeraš (Trailo)       18 7 800 25 800
244  Pernjak (Gruja)       33 13 1200 1 380 47 1580
245  Pernjak (Dragoj)       24 10 1 732 35 732
246  Sabov (Jovan)       30 12 800 1400 43 600
247

 Sekošan (Petar)      

12 5 17
248  Sekošan (Janoš)       12 5 17
249  Tovladijac (Janko)       12 5 1 489 18 489
250  Mandraš (Toma)       30 12 800 1430 43 630
251  Rudnjanin (Stojan)       12 5 17
252  Bogdanov(ić, Jovan)       6 2 800 8 800
253  Bolnožan(in, Lazar)       6 2 800 639 8 1439
254  Tara (Jovan)    12 5  – 1156  17 1156
255  Vada (Ignjat)     12 5 815  17 815
256  Pugilijan (Petar)       24 10 1336 34 1336
257  Bolnožan(in, Ilija)       12 5 17
258  Diminjaca (Jorgovan)      21 8 1200 1 186 30 1386
259  Diminjaca (Sava)       30 12 800 1 164 43 964
260  Jankajcan (Petar)23       12 5 1 3 18 3
261  Erdeljan (Mihajlo)       12 5 818 17 819
262  Komlošan(in, Jon)       12 5 1587 17 1587
263  Pavlović (Ilija)       12 5 17
264  Malajesku (Strajin)       12 5 911 17 911
265  Maromila (Gruja)       12 5 17
266  Deliblaćanin (Gruja)       12 5 1 18
267  Balan (Trailo)      18 7 800 495 25 1295
268  Semianc (Stefan)       6 2 800 8 800
269  Surdu (Janoš)       12 5 17
270  Krišan (Onul)       12 5 17
271  Mijuca (Simeon)       18 7 800 25 800
272  Kreculj (Mihajlo)       3 1 400 4 400
273  Paunov (Trailo)24      12 5 17  –
274  Skuljan(in, Jorga)       12 5 17
275  Došlija (Marko)       12 5 17
276  Macedoljan (Nikola)      9 3 1200 458 13 58
277  Gađanin (Janko)       6 2 800 8 800
278  Tabak (Petar)       18 7 800 1330 26 530
279  Bolnožan(in, Zamfir)       18 7 800 1 616 26 1416
280  Čikoš (Jovan)       12 5 1218 17 1218
281  Petković (Petar)       12 5 800 17 800
282  Bolnožan(in, Panta)       12 5 929 17 929
283  Gašpar (Jovan)       24 10 1596 34 1596
284  Gašpar (Petar)      12 5  – 1518 17 1518
285  Košar (Marko)       6 2 800 1 1027 10 227
286  Tođeraš (Marko)       12 5 17
287  Sabov (Panta)       18 7 800 1370 26 570
288  Bećar (Martin)       12 5 17
289  Kolestan (Nikola)      24 10 34
290  Malajmare (Jovan)       36 15 2 259 53 659
291  Tođeraš (Georgije)       18 7 800 25 800
292  Maljica (Georgije)       12 5 17
293  Maljica (Sava)      12 5 17
294  Bokinac (Josim)       12 5 17
295  Maljica (Paun)       18 7 800 900 26 100
296  Tereguš (Trailo)       12 5 17
297  Katana (Martin)       30 12 800 2 1244 45 444
298  Čobanin (Petar)       12 5 495 17 495
299  Omorac(jan, Maksim)       6 2 800 374 8 1174
300  Žarkov (Georgije)       12 5 17
301  Ilijin (Marjan)       6 2 800 8 800
302  Sakara (Janko)     12  5  8 800
303  Omorac(jan, Đura)     18 7 800 1450  26 650
304

 Malajmare (Gruja)    

12 5 17  –
305  Kadar (Jovan)       12 5 985 17 985
306  Caprđa (Trailo)       18 7 800 1220 26 420
307  Mađar (Toma)       6 2 800 8 800
308  Pernjak (Sima)      12 5  – 17
309  Sekošan (Panta)      12 5 17
310  Lazarov (Mijuca)       18 7 800 25 800
311  Pernjak (Georgije)       18 7 800 1574 26 774
312

 Popović (Mihajlo)      

12 5 17
313

 Pernjak (Petar) 

12  5  – 17
314  Maljica (Josim)       18 7 800 25 800
315  Omorac(jan, Gruja)      18 7 800 25 800
316  Tođeraš (Adam)       12 5 17
317  Sora (Georgije)       18 7 800 949 26 149
318  Opštinska kuća      –
? Kojić (Sava)       6 2 800 8 800
?  Sudom (Arsenije)       6 2 800 1217 9 417
? Valkanjac(n, Konstantin)       6 2 800 8 800
?

 Petculov (?, Milun)      

6 2 800 8 800
?

Carin (B...?)      

12 5 17
? Borkan (Trailo)       6 2 800 8 800

 

 

Primedbe i objašnjenja ispravaka (datih uz Prilog):

Red. (kuć.) br.

1 (–) Pored već navedenih slučajeva (zamene slova i skraćivanja), ovom vrstom ispravaka („bez posebnih napomena”) obuhvaćene su i ispravke nekih pogrešno ispisanih ličnih imena (Pavle mesto Paul, Nikol mesto Nikola, Janoš mesto Janko, odnosno Jovan).

2 (2) Jefta Pandurov je imao više zemlje, ali je on otuđio 1 kj i 841 kv hv vinograda, što je odmah i preneto na ime novog vlasnika (k. br. 30), verovatno u toku 1799. godine.

3 (4) U knjizi piše Avram Janoš (u knj. iz 1890. g. pak \uka, Aleksa i \orđe), mesto Avramov, kako to prezime glasi u matrikulama rođenih, pa je utoliko verovatnije da se radi o Avramov Janku ili pak Jovanu.

4 (8) Vlasnik vinograda (1500 kv hv) u ovom mahu bio je Miomir Knežević (k. br. 147), ali je to zemljište u vreme popisa još bilo na imenu G. Kunatorova.

5 (37) Pored ovoga bili su upisani (u knj. iz 1809. g.) još i Mihajlo i Dimitrije.

6 (46) Munćan je vinograd već bio otuđio Jefti Krčmarovu (k. br. 138), ali je on za vreme popisa još bio na njegovom imenu.

7 (49) Istovetan je slučaj i sa vinogradom K. Pomane, koji je već bio u posedu Mihajla Beznje (k. br. 118).

8 (55) U knj. iz 1799/1800. g. pogrešno piše Panešovan (što važi i za k. br. 205), a u knj. iz 1809. Nančevan (Ilija i Erdeljan Sima), pa to uzimamo kao tačnije odnosno jedino mogućno, s obzirom da u mestu nije bilo Paneševana).

9 (68) Turkulj je imao još 1268 kv hv, vinograda, ali je ovaj pre popisa već bio prenet na ime P. \akonovi-ća (k. br. 129)

10 (73) Piše Marinesko a treba Marinović, kako je to prezime inače glasilo.

11 (81) Prezime se veoma teško čita, pa nisam sasvim siguran da ono glasi baš Stomolišan, kako mi izgleda. U knj. iz 1809. na tom kućnom broju upisan je @ivota istog prezimena, ali je i ovde to prezime nedovoljno čitko.

12 (93) Piše Dimitresko, mesto Dimitrijević, kako je to prezime inače glasilo.

13 (96) Dimitrijević već nije bio vlasnik vinograda (1 kj i 69 kv hv), ali ovaj u trenutku popisa još nije bio prenet na novog vlasnika Jovana Stejića (k. br. 176).

14 (105) Erdeljan je svoj vinograd već bio otuđio D. Rošulju (k. br.

108), ali je u vreme popisa još bio na njegovom imenu.

15 (111) Piše Okjan, a treba Okanj(ac), kako to prezime, budući da je izvedeno od imena naselja, jedino može da glasi, što svedoče i matrikule rođenih.

16 (131) U knjizi nema nikakvog objašnjenja, ali se može pretpostaviti da se radi u porušenoj kući i napuštenom placu koji je u trenutku popisa bio bez svog vlasnika.

17 (194) Pored D. Markuševa upisan je i Panta @arkov.

18 (195) Pored Sabova uvedeni su i Pavle Palikuća i Aron Jovanović.

19 (198) Vlasnik suvače bio je Nestor @enar (k. br. 150).

20 (208) Piše Tomica, ali je očigledno da se radi o Tomićima, kojih i danas ima u selu.

21 (224) Jednom piše Lazar (u knj. iz 1799/1800. g.), a drugi put Lazarov (knj. iz 1809). Međutim, ispravno je ovo poslednje, što dokazuju i matrikule rođenih.

22 (230) Ovde ovo prezime glasi Omorjan (na k. br. 315 takođe), dok na k. br. 229 i 303 ono glasi Omorac.

23 (260) Ovde piše Ankajcan, dok to prezime inače glasi Jankajcan odnosno Jankaidac.

24 (273) Piše Paunesko, a treba Paunov, kako je to prezime glasilo i kako danas. glasi.

 

Beleška o autoru

 

   SRETA PECINJAČKI, arhivist i istoričar rodio se 12. marta 1922. godine u Belegišu.Školovao se u rodnom mestu i u Beogradu. Nakon Drugog svetskog rata službovao je u Tuzli, Opovu, Perlezu,

Sremskim Karlovcima i Novom Sadu u kome je neko vreme obavljao odgovorne dužnosti pri Matici srpskoj.

    Svoje radove Pecinjački je štampao u brojnim periodičnim publi kacijama, dnevnoj i lokalnoj štampi.Za svoje priloge koristio je kako domaće tako i strane arhive i to kao saradnik Matice srpske,

rpske književne zadruge, Instituta za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, poslednjih godina svog života i kao saradnik Srpske akademije nauka i umetnosti.

    Opsegom interesovanja i produktivnošću zadužio je istoriografiju kao retko ko iz redova amatera.

Potomstvu je ostavio izvorne priloge o srpskom narodu gotovo sa celog etničkog prostora 18. i prve polovine 19. veka. Iznenada 14. jula 1983. u Sremskim Karlovcima prestavio je svoju plemenitu dušu Sreta Pecinjački.

   Štampani istorijski radovi sastoje se od 206 bibliografskih jedinica i na ovom mestu pomenućemo samo najznačajnije.

1. „Kapetan Stanoje Vlastelinović-ustanički komandant Zvečana i Banjske 1737. godine“, Beograd, 1973.

2. „Mala Grabovačka škola u 18. i s početka 19. veka“, Novi Sad, Matica srpska, 1971.

3. „Kontrabukcija Braničevsko-timočkih distrikta od 1717. do 1718. godine“, Beograd, 1973.

4. „Graničarska naselja Banata I-II (1773-1810)“, Novi Sad, Matica srpska, 1982, 1985.

5. „Preliva“, Kragujevac, 1953 (pripovetke)

6. „Pančevački distrikt“ (1717-1773.), Novi Sad, Filozofski fakultet, Institut za istoriju, 1985.

7. „Setva i žetva“, Inđija, 1953.

8. „Dva dokumenta o Beogradu i njegovoj okolini iz 1689-1690.“, Beograd, 1977.

9. „Gavrilovićevo ništa novo“ (kratka proza)

10. „Srbi, srpska crkva i veroispovedna škola u Stolnom Beogradu -18. vek“, SPC, Beograd

11. „Srpska narodna škola u Batajnici u 18. i s početka 19. veka“, Beograd, 1982

12. „Podaci o srpskim školama zemunskog protopopijata u školskoj 1849-50. godini“, Beograd, 1977.

13. „Podaci o stanovništvu u naseljima Južnog Banatau 18-19. veka“, 1978.

14. „Srpska veroispovedna škola u Podravskoj Slatini u 18. veku“, Novi Sad, Matica srpska, 1980.

 

BANATSKO NOVO SELO U XVIII I S POČETKA IX VEKA

Biblioteka „NOVA OSEĆAJNOST“

Knjiga broj 10

BANATSKO NOVO SELO U XVIII i S POČETKA XIX VEKA

Izdavač

„NOVI ZELDOŠ“, Banatsko Novo Selo, 2008.

Za izdavača

Siniša Kojić

Suizdavač

„Udruženje za negovanje tradicije Ravnogorskog pokreta Ravnogorac“,

Banatsko Novo Selo

Prelom

Gradimir Avramov, Beograd

Štampa

„Romark“, Pančevo

Tiraž

600 primeraka

Sreta Pecinjački

 

Nazad