Prva stranica Fotografije Mapa Forum E - mail Galerija slika BNS novosti

                             

 Škola u periodu 1945 - 1977

      Posle oslobođenja, narodna vlast je preuzela brigu u školi, prosveti i obrazovanju, u otežanim materijalnim uslovima posleratne obnove i izgradnje. Zgrade su bile dotrajale i korišćene pri kraju rata kao ustanova za potrebe vojske.

   Zgrada Osnovne škole je po oslobođenju služila za Dečiji dom (do oktobra 1947. godine). Škola je bila šestorazredna, a u njen sastav ulazilo je i zabavište. Oktobra 1945. godine uvodi se sedmogodišnja školska obaveza. 10. septembra 1946. godine u selu je otvorena progimnazija, sa dva odeljenja, sa srpskohrvatskim i rumunskim nastavnim jezikom. Školske 1947—1948. godine otvorena su još dva odeljenja II razreda, a 1948—1949. školske godine dva odeljenja III razreda. Po čl. 18 Zakona o obaveznom sedmogodišnjem školovanju, svi svršeni učenici IV razreda osnovne škole bili su obavezni da pohađaju progimnaziju. Po završetku III razreda progimnazije, polagao se niži tečajni ispit.

     Ministarstvo prosvete NR Srbije je, svojom odlukom br. 41.492 od 8. jula 1948. godine, ukinulo progimnazije i od školske 1948—1949. godine otvorilo nepotpune gimnazije. Škola je pod ovim nazivom i dalje imala tri razreda, na oba nastavna jezika. Po završetku nepotpune gimnazije, takođe se polagao niži tečajni ispit (mala matura), do 1955. godine.

      Septembra 1953. godine došlo je do spajanja osnovne škole i nepotpune gimnazije u jednu jedinstvenu školu, koja je imala odeljenja sa učenicima od I do VIII razreda i dobila naziv Osmogodišnja škola. Te je godine uvedeno i obavezno osmogodišnje školovanje. Septembra 1958. godine škola menja naziv u Osnovnu školu »Žarko Zrenjanin«, pod kojim se imenom nalazi i danas.

   U Banatskom Novom Selu radila je jedno vreme i Škola učenika u privredi. Izvršni odbor Narodnog odbora sreza pančevačkog donosi rešenje, pod br. 11.113 od 24. novembra 1951. godine, da se na teritoriji opštine Banatsko Novo Selo otvori škola učenika u privredi sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. Škola je radila od 1951—1958. godine i u tom periodu imala 165 polaznika raznih zanimanja. Ona je radila u sastavu Osmogodišnje škole, do aprila 1954. godine, kada je upravni organ odvojen, a inače ostala je i dalje u sklopu Osmogodišnje škole. Škola učenika u privredi nije imala svoj stalni nastavni kadar. Nastavu su izvodili učitelji i nastavnici Osmogodišnje škole. Upravitelj ove škole bio je Miodrag Stejić. Škola je ukinuta 1958. godine, kada je otvorena u Pančevu Periodična škola učenika u privredi.

U sastavu Osmogodišnje, a kasnije i Osnovne škole, rade najčešće i po dva odeljenja Zabavišta, kasnije Dečijeg vrtića, sa značajnom karakteristikom povećanog interesovanja roditelja za takav vid pripreme učenika za Osnovnu školu.

  Vrlo značajan podatak je da se godine 1957, po prvi put u Vojvodini, u školi uvodi učenje rumunskog jezika u odeljenjima sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. To je u našoj sredini zapaženo kao najbolji način zbližavanja dece u vaspitanju zajedništva u mnogonacionalnoj Vojvodini.

U periodu od 1945—1977. godine, kroz školu je prošlo oko 120 učitelja, nastavnika i profesora i 12 direktora.

  U prvoj posleratnoj godini, školske 1944—1945. godine, radili su kao učitelji Julijana Ciku, Teodor Ciku, Marija Malešević, Dobrivoje Pančevac, Paulina Parezanović, Julijana Popin, Mara Popović, Anđelija Stejić i Dragica Stojković. Slede zatim, do 1977 god, sledeći učitelji, nastavnici, profesori, kao i vaspitači (u Zabavištu): Ljubica Aćimović, Radoslav Aleksić, Nevenka Aleksić, Spasa Aleksov, Kosta Apostolović, Ana Ardeljan, Kornel Ardeljan, LjubicaArdeljan, MarioraArdeljan.Livius Balnožan, Danica Banjanin, Lidija Besu, Petru Besu, Ivanka Berešić, Paja Blagoje, Viorika Blagoje, Livika Bogdan, Vera Bogdanov, Lija Boljanac, Stevan Boljanac, Tamaš Boršoš, Dušan Bradić, Štefan Broštean, Sever Bunda, Radivoj Burmaz, Vera Burmaz, Aleksandar Cikić, Jelena Čomlava, Petar Čomlava, Kornelija Damjanov, Zorka Dimitrijević, Jelena Drenča, Pau Đan, Jovan Đorđević, Ljiljana Đurkov, Jovan Đurović, Dojna Fara, Livius Fara, Vasa Flora, Verica Flora, Branko Franeta, Minerva Gilezan, Ivanka Glamočlija, Julijana Glanda, Vojkica Gligorin, Lućijana Grujić, Ljiljana Ilić, Marina Ilić, Miodrag Ilić, Dušan Jelaš, Mariora Jepure, Marija Jovanov, Katarina Jović, Marijan Jugovac, Božana Knežević, Radica Kojić, Dušan Kovačević, Ljuba Krajnjan, Ljubica Kreculj, Tiberiju Krdu, Ljubinka Krstić, Danica Kuzmanović, Mita Kuzmanović, Viorika Lautaš, Sofija Lazarov, Nikolaje Malajesku, Nevenka Markov, Marija Mihajlov, Viktor Mihajlov, Marija Miler, Ivanka Milošev, Ivan Modošanov, Viorel Moldovan, Jelena Mucu, Katarina Nešić, Leontina Nika, Nevenka Omašić, Ana Omorjan, Vasa Omorjan, Aurel Oprea, Nikolaje Orza, Viorika Orza, Miroslav Palić, Natalija Palić, Rajica Pauljev, Danica Pavlović, Mirjana Pernjak, Ljubica Perunović, Gospava Popović, Viorika Roškulec, Trajan Samuila, Stevan Sfera, Marija Slijepčević, Ilinka Stejić, Miodrag Stejić, Nikola Stojić, Nikolaje Suču, Olga Suču, Marija Šabanović, Mirjana Šakić, Ana Šdiku, Sever Šdiku, Nada Tamindžić, Mirjana Terzić, Marija Todor, Petar Tokin, Aurelija Tomić, Trajan Tomić, Živandinka Trifunjagić, Milka Ubiparip, Sava Ubiparip, Firuca Vasilj, Marija Zgrđa, Dojna Živan, Aleksandar Zivković.

     Direktori su bili: od 1944—1946. godine v. d. direktora Teodor Ciku, 1946—1947. školske godine Paulina Parezanović, 1947—1948. školske godine Marija Malešević, 1948—1949. školske godine Aurel Oprea, 1949—1950. školske godine v. d. direktora Jelena Mucu, a od 1950—1953. godine Nikolaje Suču, 1953—1954. školske godine Viorel Moldovan, od 1954—1953. godine Paja Blagoje, 1958—1959. školske godine Sever Šdiku, a od 1959—1963. godine Miodrag Stejić. Od 1963—1966. godine direktor je bila Mirjana Pernjak, a od 1966. godine i dalje Stevan Boljanac.

Bitno je ovde napomenuti i odati priznanje prosvetnim radnicima koji su čitav svoj radni vek primernog i uspešnog rada proveli u ovom kolektivu, a to su: Mara Popović, Julijana Popin, Jelena Drenča i Julijana Ciku.

Broj učenika u posleratnoj školi pokazuje tendenciju konstantnog porasta, do školske 1965/1966. godine, a od tada nastaje period blagog opadanja, a zatim stagnacije. Evo pregleda broja učenika po školskim godinama:

Školska godina na srpskohrvatskom nastavnom jeziku na rumunskom nastavnom jeziku Svega
1944/1945 224 271 495
1945/1946 216 215 431
1946/1947 203 272 475
1947/1948 240 291 531
1948/1949 243 297 540
1949/1950 237 308 546
1950/1951 244 332 576
1951/1952 263 354 617
1952/1953 249 359 608
1953/1954 293 395 688
1954/1955 263 362 625
1955/1956 280 394 674
1956/1957 344 403 747
1957/1958 389 361 750
1958/1959 418 377 795
1959/1960 446 425 871
1960/1961 466 425 891
1961/1962 503 425 928
1962/1963 529 417 946
1963/1964 601 394 995
1964/1965 638 391 1029
1965/1966 622 422 1044
1966/1967 631 367 998
1967/1968 620 310 930
1968/1969 648 285 933
1969/1970 643 246 889
1970/1971 657 226 883
1971/1972 670 208 878
1972/1973 655 207 862
1973/1974 661 169 830
1974/1975 653 180 833
1975/1976 663 164 827
1976/1977 649 176 825
1977/1978 667 186 853

Interesantno je da su prosvetni radnici, pored redovnih novčanih prinadležnosti, primali i određene beneficije u vidu besplatnog stana i ogreva. Tako su do 1959. godine imali sledovanje ogreva. Na primer, 1951. godine samci dobijaju 3 m3 drva i 300 kg uglja; oženjeni bez dece, 5 m3 drva i 900 kg uglja, a oženjeni sa decom 6 m3 drva i 1.200 kg uglja.

Tih godina, posebno od 1957—1962. godine, ističe se rad Pionirske zadruge, koja radi na voćarstvu, povrtarstvu, ratarstvu, domaćoj radinosti i pčelarstvu.

      U prvim posleratnim godinama obrađuju se u nastavnom kolektivu psihološko-pedagoške i marksističke teme u cilju stručnog i idejnog uzdizanja, i to vrlo intenzivno. Prosvetni radnici su bili nosioci i organizatori kompletnog kultumo-prosvetnog i idejno-političkog života u selu.

    Šezdesetih godina u školi se radilo pod vrlo teškim uslovima. Nastaje nagli porast broja učenika, a 1965. godine dostiže kulminaciju (1.044), pre svega, zbog naglog priliva porodica iz pasivnih krajeva zemlje. Radilo se u dvema starim školskim zgradama, u tri smene. To je nateralo meštane da sredstvima samodoprinosa izgrade novu školsku zgradu modernog tipa, koja je još uvek ostala nedovršena. U krugu škole upravo je završena izgradnja prostorija produžnog boravka, kapaciteta oko 120 učenika. 1977. godine škola se je ukijučila, kao i cela naša društvena zajednica, raznovrsnim programima, u proslavu naših i Titovih jubileja.

Likovni život u školi

U osnovnoj školi razvijene su razne aktivnosti na sportskom, literanom, muzičkom i folklornom polju. Škola kao društvena ustanova od posebnog značaja neguje razne aktivnosti i postaje žarište celokupnog javnog i kulturnog života.

    Ali ipak, od svih aktivnosti, likovni život je posebno izražen zahvaljujući stvaralačkoj aktivnosti vajara Liviusa Balnožana, profesora likovnog vaspitanja u školi, koji već dvadeset godina uspešno neguje i razvija likovnu tradiciju, tako da se to može s pravom nazvati prava likovna kolonija. Naši učenici učestvuju na likovnim konkursima za najbolje radove preko Doma pionira u Pančevu, a saraduju i u dečijim listovima, posebno u dečjem listu na rumunskom jeziku »Bucuria copiilor« (Dečija radost), koji izlazi u Pančevu. U holu škole nalaze se panoi na kojima je stalna likovna izložba učenika škole. Radove odabira Likovna sekcija uz pomoć svog profesora. Učestvuju i učenici nižih razreda. Priredili su likovnu izložbu povodom školskog rada i boravka na Divčibarama.    

Ne samo učenici naše škole, već i svršeni učenici, omladinci i odrasli Ijudi koji se bave likovnim stvaranjem, dolaze u školu kod svog profesora, koji prati njihovo napredovanje i posle završene škole. Takvi mladi ljudi priređuju i svoje samostalne izložbe u holu škole i tu se prvi put afirmišu kao likovni stvaraoci. Neki od njih već studiraju likovne više i visoke škole, a neki su na putu svoje formacije. Ima takvih na desetine, a među njima se ističu mlađi: Neđo Vuleta, Sorin Boljanac, Ile Bogojević, Jovan Malajmare, Miodrag Pavlović i drugi.

   Profesor Balnožan okuplja te mlade ljude i preko letnjeg raspusta. Oni dolaze u njegov atelje (adaptiranu učionicu stare škole), tu se dogovaraju i praktično vežbaju stvarajući planove za budućnost. Posle ti mladi ljudi pomažu pri Domu kulture i pripremaju razne likovne priredbe i kulturne manifestacije. Tako se može predvideti da će buduća likovna kolonija pri školi i Domu kulture samostalno izlagati svoje radove angažujući već afirmisane amatere likovnog stvaralaštva, kao i one koji se tek afirmišu. Likovno stvaralaštvo u mestu ima sve uslove da se razvije u stalan rad likovnih amatera, koji će, skupa sa ostalim amaterima, doprinositi celokupnom kulturnom razvoju mesta, uključujući se u sve aktivnosti kulturnog amaterizma ove razvijene sredine.

N A Z A D

 

Prva stranica Fotografije Mapa Forum E - mail Galerija slika BNS novosti